Ментална обољења и породично насиље – страх од стигматизације спречава да се затражи помоћ

У Србији је прошле године убијено 26 жена. Од почетка године три су страдале од руку својих синова. Осумњичени за убиство су имали психичке проблеме. Весна Станојевић, координаторка Сигурне куће, истиче да је основно питање да ли родитељи на време препознају болести код деце и зашто се крију психијатријски проблеми. Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности наглашава да је увек време да ментално здравље буде на врху приоритета.

Убиства у Србобрану, Београду и Новом Саду су узнемирила јавност. Три сина су подигла руку на жене које су их родиле.

Весна Станојевић указује да таквих случајева има сваке године, али не у оволиком броју. Питање је, наводи, да ли су ти синови који су имали неке психијатријске проблеме, уопште лечени.

Прошле године убијено 26 жена

"То је основно питање. Да ли ми као родитељи на време видимо, све су те мајке знале да они имају проблеме. Да ли оне то крију намерно, да ли је то последица неких околности, то ће истрага утврдити. Мислим да је основно да се препознају болести, да се та, деца или момци су већ у питању у овим случајевима, да се лече на време, а не да се то крије. Ми у Србији имамо обичај да кријемо ако је неко у породици имао било какве психијатријске, психолошке проблеме", наводи координаторка Сигурне куће.

Станојевићева подсећа да је прошле године био случај ћерке која је убила мајку у Београду и сина који је такође убио мајку, што су два случаја у односу на 26 убистава жена.

Посебно је указала да се у медијима појављује нетачна информација да је претходне године убијено 17 жена, и наводи даје тачан број страдалих 26.

Ментално здравље приоритет

Бранкица Јанковић истиче да губитак мајке није као остали губици, посебно кад се чује да су син или ћерка убили мајку.

"То оправдано изазове код свих нас и страх и збуњеност и огорченост и забринутост, и почињемо да тражимо где су прави одговори. Велика стигма влада у нашем друштву, људи се стиде да затраже помоћ, мајке, родитељи уопште, наравно који нису довољно оснажени. Сад кад су нас потресли ови случајеви, време је да се ментално здравље свих људи, а посебно младих, стави на врх приоритета. Примарна здравствена заштита да пронађе најадекватнији начин. Да никога ми сада не окривљујемо, јер сигурно нећете сада наћи кривца", наводи Јанковићева.

Додаје да увек инсистирају на што више програма који негују културу поштовања, разумевања, различитости, прилагођавања друштву, самовредновање, поштовање и себе и другог.

"Мислим да треба више да се фокусирамо, да видимо у том систему како заједно, ево, институције које водим, ми пуно радимо са децом у школама. Зато и апелујем да се више фокусирамо, сви заједно на то. Немојте да затварамо очи, да се не дешава ништа у нашем друштву", указује повереница за заштиту равноправности.

Како предупретити насиље

Станојевића сматра да је још увек тешко предупретити насиље, јер га неко пријави, али га не пријављују сви.

"Врло мали број жена у Србији, а говоримо о Србији, не о Београду, пријављује насиље. Прво их је страх, јер рачунају шта ће доживети, не само од насилника, него од његове породице, а друго – стигма, срамота. Стигматизација јe и даље у малим срединама, сви се знају", каже координаторка Сигурне куће.

Јанковићева наглашава да су потребне јаке институције, ефикасан систем заштите који је стално усмерен на позицију жртве, рад на менталном здрављу, образовање и култура, боља координација свих у систему и централни механизам за праћење.

"Ми смо подржали иницијативу организација цивилног друштва, Фемплац је предводио да се направи национални механизам Femicid Watch за праћење случајева насиља како не би овако увек били у дилеми. Да ми не бисмо бројали жртве по медијима, него да управо имамо ефикасан механизам за праћење, анализу и давање препорука систему одмах да алармира шта није у реду", закључила је повереница за заштиту равноправности.

*Цело гостовање можете погледати у видеу на почетку текста