Око: Надстрешница, од настанка до нестанка

Сања Фриц је истакла да се непосредно након пада надстрешнице и Грађевински факултет свим својим стручним капацитетима ставио на располагање држави, институцијама и тужилаштву да помогне у одређивању узрока трагедије.

Након тога су, каже, добили и захтев својих студената да се истакне сва документација.

"У ова два дана је доста тога објављено. Неке ствари нам нису јасне, као што је тај број ангажованих подизвођача. Ми имамо сагласност на 68, постоји табела где је присутно 132 подизвођача и добављача без њихових подизвођача", рекла је Фрицова.

Важно је напоменути, истиче, да је све предмет једне грађевинске дозволе, и железничка пруга, сва службена и станична места.

"По комерцијалном уговору, дужан је и инвеститор и финансијер да дâ сагласност на све подизвођаче. С друге стране, Кинези су дужни да, као главни извођач, јавне поступке за избор подизвођача врше транспарентно уз омогућавање конкурентности, путем јавног позива. Ми сада имамо информацију да то није рађено", истакла је Фрицова.

Зашто је важно шта је пројектовано шездесетих година

Зоран Ђорђевић наводи да је надстрешница стајала на 18 затега, које су се састојале од по шест жица, чију је дебљину иронично упоредио са клавирским.

"То је систем који уме да буде јако интересантан, јер захтева мало простора, али уме да буде врло осетљив на корозију. Оно што се видело из овог извештаја колега из Новог Сада је једна ствар, да ма колико цео систем био осетљив на корозију, постојао је један мали и што је најгоре невидљив део, који је био практично незаштићен од корозије", истиче Ђорђевић.

Проблеми у одржавању

Каже да је по закону корисник надлежан за одржавање објекта.

"Мене не би чудило да нико у железницама уопште није био свестан каква бомба ту постоји. Постојале су затеге, оне су спољно деловале интересантно, коректно", наводи Ђорђевић.

Указује да, иако у извештају пише да су током изградње коришћени добри материјали, да је нешто друго битно.

"Неко је приметио да има ту неких проблема на контакту крова и каблова. И на том месту ми имамо фарбање, малтерисање и слично. Значи, неко је видео, из извођења или надзора, највероватније, да се ту нешто дешава. Али нико није позвао грађевинског радника", рекао је професор.

Приказане су и фотографије из извештаја вештака током реконструкције.

На фотографији насталој дан пре несреће из извештаја вештака, такође се види да је било видљивих физичких оштећења горе на вези тих затега.

У извештају вештака пише да су стручни надзор и одговорни извођач радова имали обавезу да се изјасне уписом у грађевински дневник.

"То је део једне потпуно посебне анализе. Сматрамо да бисмо имали 100 посто став шта се десило, ми морамо да имамо све улазне податке које су имали вештаци, плус вероватно још додатне податке за које сматрамо да су неопходне. Конкретно у овом случају нама су неопходни и ти узорци са лица места. Неопходна нам је сва документација, плус документа која ми сматрамо да недостају да бисмо могли да изађемо са тако озбиљним ставом шта се десило", изричита је Фриц.

Посебно истиче да би се знало уопште шта инвеститор хоће, да он то мора да напише у пројектном задатку јасно. То значи, да ли он планира реконструкцију, санацију или адаптацију. 

Напомиње да су тренутно у притвору људи који су били ангажовани у почетним фазама пројектовања, између осталих професор Милан Спремић, који уопште није имао улогу у пројектовању.

Он је, каже, вршио стручну контролу идејног пројекта конструкције, реконструкције станичне зграде, где нема апсолутно никаквих елемената о реконструкцији надстрешнице, што уопште није био предмет пројекта.

"Инвеститор је требао јасно да напише у пројектном задатку, да, ја планирам да реконструишем надстрешницу, молим вас, пошто то планирам да урадим, потребно је урадити сет неких мера, да би дао улазне податке и пројектанту, и свим до краја и до ланца. Значи, није уопште у том тренутку планирана реконструкција надстрешнице", наглашава Фрицова.

Ђорђевић појашњава да уписом у грађевински дневник, извођач и надзор потврђују прихватање пројектне документације. То значи да ни извођач, ни надзор нису имали суштинске примедбе на пројектну документацију коју су могли да виде. То се, каже, не односи на детаље које искрсавају током грађења.

Шта се десило на крову

Ђорђевић објашњава да је тим вештака 2. новембра, дан након пада надстрешницем, на крову затеге пресекао брусилицом, како би испитао у каквом су стању.

То није учињено приликом реконструкције, али је у том процесу требало испитати стање затега, којима је надстрешница била овешена на крову, што није учињено, објаснио је Ђорђевић. 

По њему је, током реконструкције, било неодговорно не проверити стање 60 година старе конструкције.

Фрицова наглашава да морају имати све елементе које су имали вештаци, чак и додатне.

"Ми сматрамо да бисмо могли да дођемо до коначног става. Али оно што је јако важно, радови се изводе у складу са исходованом грађевинском дозволом на основу пројекта за грађевинску дозволу и на основу пројекта за извођење", наводи Фрицова.

Проблем нелегалног градилишта

Наводи да су радови пријављени тек 16. октобра 2024. године.

"До Републичке грађевинске инспекције, они су дошли тек 1. новембра у 15.40. Шта то значи? Да смо ми пре 1. новембра у 15.40. имали практично нелегално градилиште. На нелегалном имате дупли проблем. Ем грађани који се налазе на нелегалном градилишту, које је пуштено у јавну употребу 5. јула, ем, имате ситуацију да је неко пустио нелегално градилиште 5. јула", рекла је Фрицова и додала да смо чули и информацију да радови нису окончани.

Ђорђевић истиче да је веома важно да ли је неко у том великом ланцу одговорности некоме скренуо на то пажњу.

"Оно о чему ми овде постављамо питање је да ли је тај ланац инжењера требао да каже стоп, не може без, јер ја сматрам да је ово опасно. Или је требао да каже, ја радим оно што ми је задао инвеститор", закључио је Ђорђевић.