Трећа јавна расправа о медијским сервисима – полемика о финансирању, уређивачкој политици, институцији повереника

У нацрту је промењено више од 30 чланова важећег закона, а према речима државног секретара у Министарству информисања и телекомуникација Милоша Гарића, оне доносе битне промене у надлежности и раду управног одбора, програмског савета и генералног директора.

Гарић наводи и да нацрт не предвиђа повећање таксе за два медијска сервиса, јер је она повећана прошле године.

"Оно што је најбитније да се издвоји као само тежиште нашег рада су измене чланова који се тичу саме дефиниције јавних медијских сервиса, начина избора, одговорности и надлежности управног одбора, програмског савета, генералног директора и увођење једног новог института повереника за заштиту интереса гледалаца и слушалаца јавних медијских сервиса, што је нешто око чега смо у претходне две расправе у Београду и Нишу имали најзанимљивије дискусије, пошто то јесте новина", додао је Гарић.

Гарић објашњава да би улога повереника била да комуницира са грађанима и на њихове примедбе и питања у вези са програмом јавних сервиса одговара у сарадњи са генералним директорима и уредницима. Циљ је, како каже, да повереник допринесе бољем раду сервиса, његовој контроли и заштити јавног интереса.

Један од чланова радне групе Раде Вељановски, професор Факултета политичких наука у пензији, сматра да се новим нацртом знатно одступило од усвојене Стратегије развоја система јавног информисања до 2025. године, за коју каже да је требало да буде основа и када је реч о новим изменама и допунама овог закона.

Наводи да су у њој дефинисана три важна питања која би требало боље да буду регулисана: начин финансирања јавних медијских сервиса, руковођење и јавна контрола.

Вељановски додаје да начин финансирања мора да буде темељни основ за независност јавних медијских сервиса и да предлози чланова радне групе, која је, како је навео, највише времена расправљала управо о овом питању, нису усвојени.

Вељановски каже да предвиђени начин финансирања, није добро решење, јер угрожава уређивачку аутономију.

Додаје да су постојали предлози како повећати таксе постепено и на тај начин медијске сервисе учинити независнијим, али да они нису ушли у текст измена и допуна.

Сматра да би из тог разлога таксу требало повећати, као и да су у Европи једино јавни сервиси Босне и Херцеговине, Албаније и Северне Македоније сиромашнији од наших.

"Што се тиче друга два предлога, ту јесмо неке ствари мало побољшали, мада се мени не допада то што је у закону остало да се мало више ингеренција дâ генералним директорима, него што ја мислим да би било добро. Поготову да они бирају све главне и одговорне уреднике, да генерални директори праве документ на основу кога ће бити једног дана уведен омбудсман, односно повереник, јер то је требало другачије да буде", рекао је Вељановски.

На округлом столу учешће су узели и студенти факултета у блокади. Њих је највише занимало како ће се новим изменама обезбедити независна уређивачка политика јавних сервиса и додали да је досадашњи начин финансирања показао у пракси да "разни нивои власти утичу на уређивачку политику јавних сервиса" и навели примере извештавања о студентским протестима.

"У ударном Дневнику је пренето као објективна вест да студенти примају новац од разних опозиционих партија и да се због тога туку у кампусу, због неравномерне расподеле средстава", навео је Бранислав Ђорђевић, студент Филозофског факултета из Новог Сада.

Студенте је занимало и како ће се обезбедити поштовање закона, јер како су навели, јавни сервиси и по постојећим имају обавезу да извештавају о протестима, а уместо тога, "РТС прекида програм када се помену студентске блокаде и такозваном теоријом агенде, дају студентским протестима мало места у Дневнику и да се тиме показује да они нису битна дешавања у нашој земљи."

Уз студенте већина присутних и неки чланови радне групе, сложили су се са тим да је времена за расправу о новим изменама било мало и да је потребно да се оно продужи.

Јавна расправа о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о јавним медијским сервисима почела 27. децембра 2024. године, а према најавама требало би да траје до 16. јануара 2025. године. После расправе своје мишљење би требало да дâ и Европска комисија, а у надлежном министарству очекују да би процедура требало да буде завршена током фебруара, након чега ће се измене закона наћи и пред посланицима Скупштине Србије.