Гужва за бурек код "Стојиљковића" у Прокупљу, пећ не гасе више од пола века

Бурегџијска радња "Стојиљковић", у центру Прокупља једина је опстала од свог оснивања 1971. године. У њој тренутно раде друга и трећа генерација ове породице, а за посао се спрема и четврта. Кажу да се ништа не мења када је реч о квалитету и укусу бурека. На исти начин се припрема дуже од пола века. Сматрају да је у томе и тајна њиховог трајања.

Зоран, тренутно најстарији у породици Стојиљковић, занат је учио од малих ногу, уз свог оца Божидара, оснивача бурегџијске радње.

Радни дан му почиње око три ујутру и већ око пет, прве тепсије бурека су већ спремне за печење, како би дочекао прве муштерије које у то време крећу на посао.

"Мислим да их привуче квалитет, искрено да вам кажем. Људи воле све, воле бурек са сиром, бурек са сиром љут, са месом, са месом љут, са спанаћем, неко тражи чак и пите са спанаћем љуте, зависи од човека до човека", каже бурегџија из Прокупља Зоран Стојиљковић.

Поносан је, каже, што се пекарске пећи у њиховој радњи не гасе дуже од пола века, захваљујући опредељењу породице да се настави посао, који су његови родитељи започели.

У посао су укључени и остали чланови породице, чак и унука Маша, која уз деду, полако разазнаје, тајне бурегџијског заната.

Друга, трећа, а следи и четврта генерација бурегџија

Истиче да је уз њега стално супруга Снежана, која и данас брине о свему.

"Били смо упорни. И кад је било најтеже, ми смо се трудили да остане, да ради, да продужимо даље и хвала Богу, кренуло је сада и све је добро, син, снаја, унука, ту", каже Снежана.

У њиховој радњи, од раног јутра је гужва. Трећа генерација у породици Стојиљковић, Божидар, који поносно носи дедино име, услужује муштерије.

Каже да је за њега, али и за остале чланове породице, највећа похвала, кад муштерије кажу да је бурек исти већ деценијама.

"Има посла, долазе људи који су ту долазили као основци, средњошколци, сад долазе као одрасли људи, доводе унуке, доводе своју децу и лепо је видети то", каже Божидар.