Ко су људи без докумената – сиромашни, напуштени и за државу невидљиви

У улазу зграде на Новом Београду, недељама је спавао младић. Покушај појединих станара да му помогну, био је безуспешан, јер није имао лична документа.

"Центар за социјални рад је рекао да није за њих, пошто нема личну карту, већ то мора полиција да реши да утврди идентитет. Кад сам отишао у полицију, рекли су да немају ингеренције док не направи неко дело", каже комшија Александар Милановић.

Тај случај није усамљен.

"Имам случај момка, који је по споразуму о реадмисији, враћен на Косово и Метохију, прошле године. Рођен у Италији, живео цео живот у Немачкој. Није ни знао да је рођен у Италији. Ја сам га нашла на терену у Новом Саду, где дечак, који прича само немачки језик тражи помоћ за своја документа. Срећа у несрећи је што он има по родитељима порекло из Србије, али ми тренутно не можемо ни да започнемо поступак за њега јер полиција каже да не може да утврди његов идентитет", објашњава Невена Марковић из организације Праксис.

Идентитет би требало да потврде блиски рођаци, али многи их немају или нису у контакту.

Ко је права адреса за утврђивање идентитета

"Често лица без личних докумената мисле да је Центар за социјалани рад адреса где ће их остварити и онда их ми упућујемо на МУП који је надлежан за обезбеђивање личних докумената. За последње две године смо имали један случај НН лица. Обично су то неке ситуације сложеније где је потребно да МУП изврши мало више провера. Утврди се где је рођен, утврди се матични број и онда у сарадњи са центром за социјални рад успе то лице да прибави лична документа уколико жели", наводи Игор Бошњаковић из Центра за социјални рад.

Истраживањем УНХЦР-а и Праксиса, у 45 градова и општина откривено је чак 785 особа у ризику од апатридије. Ове године јавило се још готово 200.

"Београд, али и Нови Сад, као и југ Србије, Ниш Лесковац, Лебане, Бујановац, Нови Пазар, то су градови и општине где ми константно имамо нове случајеве и где је и овогодишња бројка у највећој мери идентификована", истиче Невена Марковић из Праксиса.

Живот у напуштеним зградама и туђим подрумима

Бошњаковић наводи да је добар број њих имао неко пребивалиште и да су имали личну карту са тим пребивалиштима.

"Међутим, када је истекла та лична карта пребивалишта више немају, јер живе у екстремном сиромаштву, живе у туђим просторима, напуштеним зградама, туђим подрумима, не могу да обнове личну карту", указује Бошњаковић.

Могу, каже, под условом да им место пребивалишта буде адреса Центар за социјални рад.

Више од четири милиона људи у свету је без докумената, у Европи око пола милиона. Невидљиви за државу, изопштени из друштвеног и политичког живота, у ризику су да буду злостављани и експлоатисани.