Читај ми!

Достојанствена смрт између еутаназије и палијативне неге – које су моралне дилеме

Неуропсихијатар Гордана Дедић истиче да је на идеју еутаназије много боље одговорити палијативном негом, лековима и разговорима са пацијентима и тако обезбедити достојанствену смрт. Психотерапеут Љиљана Михајловски истиче да је важно сачувати достојанство пацијента, али и поштовање слободне воље.

У појединим земљама разматрају се закони који би омогућили активну еутаназију или подржано умирање. У Србији је ова пракса законом забрањена и третира се као кривично дело, али се о тој теми воде расправе.

Правни оквир и полемике у свету

Неуропсихијатар Гордана Дедић рекла је у Јутарњем програму да се у многим земљама тек разматра легализација еутаназије, а да је вест о потенцијалном увођењу у Великој Британији само предлог закона који ће наредне две године бити на разматрању.

"У Великој Британији је недавно предложен закон који би омогућио помоћ пацијентима у терминалној фази живота. Ипак, чак ни црква ни стручна јавност у тој земљи нису јединствени у ставовима", објашњава Дедић колико је тешко донети одлуку на тему.

Различити су термини значења – еутаназија, асистирано самоубиство, подржано умирање, напомиње Дедић.

Наводи да је у питању концепт потпомогнутог умирања, где лекар пацијенту убризгава смртну дозу "лека", али је да потребно мишљење два независна лекара и судска одлука. Могући разлози су патња пацијената, и болест без повољног исхода, објашњава докторка.

Додаје и да реч о захтевној процедури – да пацијент буде пунолетан, пословно способан и да је већ годину дана на лечењу, уз још прецизних услова.

"Међутим, уместо да разматрамо овакве кораке, сматрам да је етичније и корисније улагати у палијативну негу која може значајно да ублажи патњу пацијената", закључује Дедић, истичући лекове и разговоре са пацијентима као боље решење.

Еутаназија се често посматра и кроз призму економских трошкова, јер је мање финансијски оптерећујућа, наглашава Дедић. "У земљама са приватним здравством, где је лечење велики финансијски терет за породицу, лакше је разматрати законе о еутаназији него улагати у развој палијативних болница", указује докторка.

Моралне дилеме

С друге стране, др Љиљана Михајловски, специјалиста судске психијатрије, подвлачи важност индивидуалног приступа сваком пацијенту.

"Сваки случај је за себе. Поставља се питање како помоћи човеку који је свестан свог стања, који има увид у своју болест и разуме да је крај близу. Дужност нам је да сачувамо достојанство пацијента, али и да поштујемо његову слободну вољу", каже Михајловски.

Истиче и да није реткост да пацијент одбије лечење.

"Према Закону о правима пацијента, пацијент има право да одбије лечење. Ми, као лекари, смо ту да му предочимо шта би то значило да одбије лечење, а шта би значило процедура и која је то процедура лечења. Међутим, ако пацијент одбије лечење, а при томе је ментално очуван, ми смо дужни да се понашамо у складу са његовим потребама и с његовим мотивима", каже докторка Михајловски.

И једна и друга саговорница сагласне су да је кључ унапређење палијативне неге.

"Палијативни центри и мултидисциплинарни тимови – лекари, психијатри и психолози – могу значајно да помогну пацијентима", закључује Михајловски.

четвртак, 26. децембар 2024.
1° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње