Кулинарски бисер Србије: Пасуљ градиштанац одолева у лонцу, али не и на њивама

Чувеног пасуља Градиштанца све мање има у његовој постојбини, околини Великог Градишта. Све више га замењују имењаци који долазе из других земаља. Зашто нестају старе сорте и како их сачувати?

Ако нека варош у Србији има право да организује пасуљијаду, то је сигурно Велико Градиште, јер има свој пасуљ, чувени Градиштанац.

Припремио Новица Савић

Ипак, питање је колико га има?

Један учесник пасуљијаде, Славиша Николић из Берања, духовито говори о томе где може да се нађе Градиштанац и да ли га има у Великом Градишту.

"Обично кад купим из Хонг Хонга, из шта знам одакле, је Градиштанац", прича Николић док меша пасуљ у казану.

Од славног Градиштанца остало је углавном само име.

Заменили су га Сурогат из Казахстана, Азербејџана и других екзотичних држава, а на њивама у Градиштанској општини има га тек у траговима.

Директорка Туристичке организације Велико Градиште Дајана Стојановић наводи да зна само за два домаћинства која узгајају ову вртсз пасуља за своје потребе.

Објашњава да су се распитивали да купе пасуљ, међутим они који имају не продају, већ га користе у својем домаћинству.

"Али општина ради на томе да са неким субвенцијама. Да их натерамо да производе веће количине, па да откупљу од њих по већој цени", представља план Стојановићева.

Сорта којој се треба посветити

Пасуљ Градиштанац је на неки начин жртва миграција из градиштанског краја одакле су многи отишли на рад у иностранству, па су села опустела.

Захтева посебан третман, али нема ко да му се посвети.

"Села су празна, остали су стари, који то не могу да раде. Овај Градиштанац, ова парцела овде од 30 ари, она није прскана. То се копало три пута. Значи, само мотика, нема друго ништа, јер Градиштанац неће ни тотале, никакве хербициде за прскање", објашњава Топлица Живојиновић из села Десине.

Иако посустаје на њевама, пасуљ Гредиштанац због својих карактеристика и даље доминира у лонцу, барем тако тврде домаћице.

"Одлично се кува. Сат и по треба да се кува пасуљ. Још ако се потопи увече. И то исто раде жене. Онда за сат времена стиже", тврди Горица Живојиновић.

Пасуљ Градиштанац за сада некако одолева иностраним конкурентима. Има га до душе све мање, али постојаће док буде кулинара и заљубљеника у његов укус.

Ко одржава старе сорте кромпира које сећају на детињство

Пасуљ Градиштанац је нестао у променама у последњих 50 година, објашњава професор Пољопривредног факултета Зоран Броћић.

"То није само случај са градиштанцем него и другим старим сортама", каже Броћић.

Професор објашњава да је 50-их година 20. века оформљен је Центар за кромпир у Гучи и да су стигле нове сорте из Европе, Немачке.

"Касније су направљене три домаће сорте –Јелица, Драчевски месечар и Универзал", истакао је гост Јутарњег програма.

Додаје да су тада потиснуте старе сорте из производње.

Ипак, професор Пољопривредног објашњава да су код једне породице пронашли Драгачевски месечар и сачували га.

"Те сорте одржавају хобисти који су посвећени и воле стари укус", истиче професор Броћић.

Ипак би струка, наука и надлежна министарства требало више да се укључе и сачувају старе сорте, сматра саговорник.

"Сви кажу да је укус старих сорти кромпира онај прави који подсећа на детњиство. Нажалост ове нове сорте које се нуде имају добар принос, производне карактеристике али се често губи укус", истиче професор Броћић.

Гостовање професора Зорана Броћића