Мозак је тренутно моћнији од сваке графичке картице, али ВИ већ замењује људе – и то у пословима за које се није очекивало

Михаило Јовановић је у Таковској 10 рекао да лако може да замисли примену вештачке интелигенције у монтажи саме емисије, пошто ВИ већ управља камерама у студију.

"Вештачка интелигенција може брзо ово што причамо да претвори у саопштење на сајту РТС-а", сматра Јовановић и додаје да би могао да замисли и водитеља који би био нека врста аватара, усмереног само на конкретна питања, без довољно општих знања да може са саговорницима да прича на било коју тему.

Дубравко Ћулибрк, директор Института за вештачку интелигенцију Србије, међутим, оцењује да људски водитељи неће скоро отићи.

Алекса Гордић, који је и оснивач стартапа P-1 AI, каже да је могуће да до 2030. године и водитељски посао буде замењен аватарима и да је код нових генерација и култура то нормализовано на неки начин, указујући да постоје и концерти виртуелних јутјубера.

Никола Мркшић, упитан да ли би његово укључење могао да буде аватар који говори или неки робот који одговара буквално ономе што и сâм мисли, каже да је то свакако могуће, али да је питање да ли би било довољно добро.

Сматра да је страх од технологије крајње непотребан.

"Те машине ће бити боље од нас у неким стварима, а наш биолошки мозак је моћнији од сваке графичке картице тренутно. Тако да, биће занимљиво", истиче Мркшић.

Може ли ВИ да замени директоре

На питање да ли би вештачка интелигенција могла да замени директора Канцеларије за ИТ, Јовановић каже да у овом тренутку не може и да степен развоја ВИ није довољно велики да може да замени неко руководеће директорско место у било којој институцији.

Разлог је, објашњава, то што у овом тренутку директор мора да донесе комплексне одлуке у различитим сегментима и да има различиту лепезу знања.

Неочекиван удар на послове школованих људи

Уместо фабричких радника и возача, испоставило се да су први на удару послови школованих људи, преводиоци, лектори, затим све више банкарски службеници.

Ћулибрк објашњава да то зависи од конкретне способности система и да је на глобалном нивоу направљен велики искорак у погледу обраде и генерисања текста и да су послови који се тиме баве често послови са вишим нивоом образовања.

"Преводилац који користи ВИ, биће бржи и кориснији од осталих", указује Ћулибрк.

Колико је ВИ добар математичар

Када се ради о математичким задацима и могућности да их решава, Гордић указује на примере са математичких олимпијада, где се показало да су ти модели бољи од просечног човека, чак и од просечног математичара, али да то није генерални систем ВИ.

"Могући су и ВИ лекари, људе не треба плашити"

Гордић сматра да су могући "лекари" који би били вештачка интелигенција, али да не треба бити песимиста и не треба плашити људе свим тим, пошто је то технологија као и било која друга, мада је напредак направљен у задњих десетак година нешто што се није очекивало.

То се већ дешава, указује Ћулибрк и наводи да постоје апликације које прате виталне сигнале једноставним сензорима.

Како заправо ради вештачка интелигенција

Гордић је објаснио и како заправо ради вештачка интелигенција, односно неуронске мреже које генеришу одговоре.

"Веровали или не, једино што ми учимо неуронске мреже је да предвиђају следећу реч у реченици. Када им дате трилионе речи који постоје на интернету, тај модел постане добар у предвиђању речи. Испостави се да је најбољи начин да предвидиш следећу реч, да разумеш математику, програмирање, физику", објашњава Гордић.