Социјално становање – идеално решење за најугроженије, изазови ипак постоје

Социјални станови у нашој земљи грађени су још почетком прошлог века, углавном при фабрикама за њихове раднике. Програм обезбеђивања смештаја за незапослене и посебно рањиве категорије, покренут је 2008. године.

"Почели смо од најугроженијих група, али се још увек није развило у мери у којој желимо. Нормативна акта која ову област уређују, релативно су добро развијена. Предстоји нам развијање јасних улога и одговорности свих нивоа организовања", каже Славица Милојевић, саветница за информисање, промоцију и подршку Републичког завода за социјалну заштиту.

Београд највише користи програм

У Београду је највише корисника програма социјалног становања, у насељу Камедин живи око 600 становника. Већина њих је овде зато што другу опцију нема - ту су избеглице, припадници ромске националности, инвалиди и самохране мајке.

Многи ово београдско насеље сматрају једним од најбрже растућих, што показује и податак да је недавно изграђен и Камедин 2.

Нађа Марковић из Иницијативе за економска и социјална питања А11 истакла је да је реч о социјално угроженима који живе од социјалних давања или неформалног рада.

"Морају да испуне одређене критеријуме да би аплицирали за конкурс за социјалне станове, који годинама није био нови. У старту морају да буду угроженог материјалног статуса", каже Марковићева.

Каква је ситуација у Немачкој

У Немачкој постоји нешто више од милион социјалних станова, а недавно одрађена студија указује да недостаје још 912.000 сличних јединица.

Ненад Радичевић, дописник РТС-а из Немачке, наводи да је одлазећа влада канцелара Олафа Шолца на почетку мандата обећала да ће годишње градити око 100.000 нових социјалних станова, али је годишње грађено око 20.000 таквих некретнина.

"Тренутно у Немачкој је просечна цена градње, укључујући и земљишта, око 5.150 евра по једном квадратном метру стана. Све више се зато дају предлози да се многе пословне зграде које зјапе празне од времена пандемије коронавируса, преуреде у стамбене зграде“, каже Радичевић.

Подстицање младих

У неким земљама Европске уније, социјалним становањем млади се подстичу на осамостаљивање. Републички завод за социјалну заштиту каже да је тако и у Србији.

"Није само стан то што треба решити. Кад уђете у стан, треба да плаћате рачуне, струју, воду и комуналије. Било би заиста корисно да јавна предузећа препознају и ове потребе и заједно наставимо да тражимо решење. Верујем да хоћемо“, указује Милојевићева.

Примера добре праксе има Рашка, која је изградила станове за ромске породице са децом, а и Краљеву социјално становање користе избегли и расељени из бивше Југославије и са Косова и Метохије.