Координаторка ЕК: Антисемитизам у Европи експлодирао после напада Хамаса у октобру 2023.

Разговор са Катарином фон Шнурбајн отворили смо питањем о сукобу навијача у Амстердаму, где су навијаче израелског фудбалског клуба Макаби напали домаћи навијачи. Сличне сцене виделе су се и неколико дана касније у Паризу, где су играле фудбалске репрезентације Француске и Израела.

(разговор у онлајн издању је интегралан)

Како видите догађаје у Амстердаму, напад на навијаче Макабија? Да ли је то чин антисемитизма?

Верујем да је веома јасно да ово није био само чин антисемитизма, већ је чак и горе од тога у смислу да се догодило „ловљење“ Јевреја у ноћи са четвртка на петак у Амстердаму.

Инциденти су очигледно били планирани на Телеграму. Починиоци су координисали нападе чак и пре доласка навијача Макабија у Амстердам. Не желим да умањим значај инцидената које су изазвали и навијачи Макабија, јер ни то није прихватљиво.

Не можемо толерисати ниједан облик мржње. Али ниједан од ових инцидената не оправдава на било који начин овакво „ловљење“ Јевреја.

Да ли мислите да је антисемитизам у Европи у порасту од почетка конфликта у Гази?

Мислим да је антисемитизам експлодирао након напада Хамаса на израелске цивиле 7. октобра. Већ 7. и 8. октобра видели смо слављење ових бруталних напада на европским улицама. То је апсолутно неприхватљиво.

Слављење терора је опасно, не само за Јевреје, већ и за европску демократију. Потом, са ратом у Гази и против Хамаса, ниво антисемитизма остао је висок, посебно на интернету, с обзиром на ужасне слике које видимо из Газе, где су страдали и деца, жене, цивили. Али треба се подсетити да је све почело 7. октобра.

Да ли мислите да људи са антисемитским осећањима сада могу оправдати своје ставове због дешавања у Гази? Да ли сада многи у Европи користе ситуацију да слободније изразе свој прикривени антисемитизам под изговором да је то због Газе?

Тачно је да сада многи мисле да због ситуације тамо могу отвореније изразити антисемитске предрасуде које су имали и раније.

Морамо се позабавити тим питањима јер је антисемитизам опасан за демократију, за наше вредности и за европску безбедност, посебно када видимо демонстрације на европским улицама које позивају на калифат. То је опасност за демократију.

Да ли то баш потиче оригинално од европских грађана. Шта мислите?

То је помешано. Антисемитизам долази из екстремистичких извора. Десничарски екстремисти, левичарски или исламистички екстремисти, они се у многим стварима не слажу, али се слажу у мржњи. Тренутно видимо да антисемитизам долази из муслиманских кругова и екстремистичких кругова, али и с левице од оних који не прихватају постојање Израела или критикују ционизам као концепт. Такође видимо антисемитизам и с крајње деснице, где је традиционално изражаван у расистичкој форми.

Да ли мислите да због сукоба у Гази и умерени људи сада склонији антисемитизму у већем броју него раније?

Истина је да постоји нормализација. Ствари које не бисте рекли пре 7. октобра сада изговарате. Међутим, нема оправдања за то.

Мржњу нећемо протерати мржњом. Морамо бити јасни да су оправдања за било који облик антисемитизма неприхватљива.

Како се борите с тим? Ваш посао је да укажете на ове ствари и пронађете начин како да их искорените из јавности.

Једна ствар је да будемо веома јасни. Имамо дефиницију борбе против антисемитизма коју је утврдила Међународна алијанса за сећање на Холокауст, која врло јасно каже да не само да је неприхватљиво сматрати Јевреје одговорнима за поступке државе Израел већ је то антисемитизам.

Ово мора бити схваћено. Не можемо да преносимо конфликт на европске грађане. Не бисмо прихватили то ни у једној другој ситуацији. Постоји и аспект умањивања или тривијализације Холокауста прављењем лажних поређења, што је облик антисемитизма који често видимо, попут тврдњи да је начин на који нацисти третирали Јевреје исти као и поступци Израелаца према Палестинцима.

Ситуација у Гази је ужасна, већ сам то рекла. Али то није за поређење са оним што су нацисти урадили, убијајући све Јевреје до којих би дошли само зато што су били Јевреји.

Многи људи у Европи данас би рекли супротно од онога што ви тврдите. Да ли се налазимо у ситуацији у којој антисемитизам може произвести озбиљне последице?

Понекад мислимо, а то је неприхватљив луксуз, да је борба против антисемитизма услуга Јеврејима. Чак и да су само Јевреји у питању, морали бисмо да се боримо против. Али много је веће од тога. Антисемитизам је претња демократским вредностима које држимо, вредностима једнакости, недискриминације и разноликости. Ако се не боримо с тим из центра друштва, ако се не успротивимо јер то је аспект који морамо да разумемо, да су екстремисти мањина. Они су гласни, али су мањина. И сада је време да се већина у центру која се не слаже са екстремистима које видимо на улицама, успротиви.

Да ли мислите да постоји политичка воља у Европској унији да се заиста бори против антисемитизма?

Од када смо 2021. године усвојили стратегију ЕУ за борбу против антисемитизма и подстицање јеврејског живота, видели смо значајно повећање свести међу владама о антисемитизму, као и о томе како антисемитизам може угрозити безбедност и демократију. У последње три године, 23 чланице су усвојиле националне планове за борбу против антисемитизма. Ово је велики корак напред, јер значи да се владе обавезују да се боре против антисемитизма. То је мржња стара 2.000 година.

То није нешто што можемо лако или брзо окончати. Потребно је пуно воље и одлучности, али верујем да, придржавањем владавине права и обезбеђивањем да антисемитизам не остане некажњен, можемо да га сузбијемо.

Да ли је антисемитизам ако осудите неке поступке државе Израел? Да ли многи људи изједначавају државу Израел и јеврејску заједницу?

Прво – да, то изједначавање постоји, али ако погледамо шта је антисемитизам, дефиниција коју је усвојила Међународна алијанса за сећање на Холокауст нама је веома корисна, јер она каже да критика Израела, као и било које друге земље, не може бити антисемитска.

Дакле, можете критиковати владу или поступке; то није антисемитизам. С друге стране, постоје јасни примери који показују када је антисемитизам присутан. Већ сам поменула неколико. Поред тога, контекст је важан, па морамо разматрати сваки случај појединачно. Ова дефиниција није правно обавезујућа, што значи да закон остаје на снази.

Слобода говора није ограничена јер правни аспекти остају непромењени. Антисемитски чин је незаконит када је тако дефинисан законом. Ово је други аспект због којег сматрамо да је дефиниција корисна, као и то што је усвојена у више од 40 земаља и широко коришћена у цивилном друштву, спортским клубовима и бројним организацијама које желе да се боре против антисемитизма.

На крају, да ли пратите ситуацију ван Европске уније у Европи и како видите ситуацију у Србији у вези са антисемитизмом?

Имала сам задовољство да проведем два дана овде и сретнем се са јеврејском заједницом, јеврејским организацијама и представницима власти. Моје прво одредиште било је Старо сајмиште, где сам одала почаст жртвама Холокауста.

Што се тиче инцидената, срећом, у Србији их нема много у поређењу са другим земљама. Чини се да јеврејска заједница, као и српска и ромска заједница, овде живе у складу. Међутим, осећам да је од 7. октобра присутан осећај усамљености и назадовања у погледу јеврејског живота. Ово је изазов, јер антисемитизам може постојати и без Јевреја, ширећи се кроз теорије завере на интернету, лажне оптужбе, а интернет нема границе.

Тако да садржај такође долази споља и постаје токсичан када је у питању антисемитизам. Важно је напоменути да оно што је илегално ван мреже такође је илегално на мрежи. Ово треба гонити исто као и све друге инциденте. Важно је да сваки пут када се догоди антисемитски инцидент, власти реагују. Чини ми се да су власти у Србији снажно реаговале на неколико случајева који су се десили.

Такође је важно да се реагује када дође до инцидената на универзитетима, у школама и у цивилном друштву, те да они који су на одговорним позицијама реагују.