Потврђен први случај грипа на територији Шумадијског округа

Први случај инфекције вирусом грипа типа АХ1 потврђен је на територији Шумадијског округа, саопштила је Национална референтна лабораторија за грип и друге респираторне вирусе Института за вирусологију, вакцине и серуме "Торлак".

Вирус грипа је потврђен код 39-годишње пацијенткиње, која је хоспитализована у Универзитетском клиничком центру Крагујевац, саопштено је из Института за јавно здравље "Батут".

Пацијенткиња, осим респираторних симптома, има и основно неуролошко обољење.

У биолошком материјалу (брису ждрела и носа), који је у сврху потврде дијагностике и оболевања од грипа достављен од стране Института за јавно здравље Крагујевац Националној лабораторији, потврђено је присуство вируса грипа типа АХ1 (пдм09).

Епидемиолошки надзор над грипом у сезони 2024/2025. почео је 30. септембра и трајаће током сезоне.

На основу показатеља, интензитет клиничке активности вируса грипа у Србији је низак у поређењу са претходном недељом.

Региструје се незнатно повећање обољења сличних грипу на територији Србије, око три одсто, а када поредимо са истим периодом прошле године број оболелих је виши за приближно девет процената.

"Батут" подсећа да је вакцина против грипа најсигурнији и најбезбеднији вид индивидуалне и колективне заштите од грипа.

Време неопходно за стицање имунитета је две до три недеље након давања вакцине, а трајање поствакциналног имунитета варира и износи од шест до дванаест месеци, па из тога произилази потреба вакцинације сваке године, као и због варијабилности сојева вируса грипа који могу да се мењају сваке сезоне.

Код вакцинисаних се у случају оболевања развија блажа клиничка слика, као и да се редукују могуће теже компликације у случају оболевања код особа које су у ризику.

Ко све треба да се вакцинише

Обавезна имунизација се спроводи код особа у посебном ризику код трудница, лица старијих од шест месеци живота са хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму), хроничним поремећајима кардиоваскуларног система (искључујући хипертензију), метаболичким поремећајима (укључујући шећерну болест, гојазност са БМИ > 40), бубрежном дисфункцијом, хемоглобинопатијом, хроничним неуролошким поремећајима, особа са малигним обољењима, без обзира на тренутни терапијски статус, имуносупресијом (укључујући лица са ХИВ/АИДС, особе са функционалном или анатомском аспленијом), извршеним пресађивањем ткива и органа/припреме за пресађивање.

Имунизација се препоручује и особама старијих од 65 година,те чланова породице болесника у повећаном ризику од компликација код којих је контраиндиковано давање вакцине, као и код особа смештених и запослених у геронтолошким центрима, код деце, омладине и старих особа смештених у социјално-здравственим установама и код лица запослених у тим установама.

Обавезна имунизација против грипа спроводи се и код особа запослених у здравственим установама.

Превентивне мере

Осим вакцинације, постоје и опште превентивне мере које помажу у спречавању ширења вируса грипа – покривање носа и уста марамицом током кашљања и кијања, након чега се употребљена марамица адекватно одлаже, редовно прање руку водом и сапуном, посебно након кашљања и кијања, а уколико вода није доступна, за дезинфекцију руку може се употребити средство на бази алкохола.

Остале превентивне мере су и избегавање додиривања очију, носа и уста, избегавање контаката са болесним особама, а у случају оболевања потребно је остати код куће и не остваривати контакте са другим људима.