Директор Института Винча: Србији потребна нуклеарна електрана као ваздух и вода

Ова година је у знаку разговора како откључати потпуно потенцијале нуклеарне енергије и употребити је у мирнодобске сврхе. Институт за нуклеарне науке "Винча" са 790 запослених, од којих и 365 доктора наука, имаће важну улогу у развијању српског нуклеарног програма.

"Пре свега, предстоји нуклеарна ренесанса у свету и враћање ка неким изворним научно-текнолошким коренима. Институт за нуклеарне науке Винча, као највећи национални институт на Балкану, имаће водићу улогу у развитку и повратку на српски нуклеарни", рекао је директор Института Славко Димовић.

Стручњака за нуклеарну енергију недостаје у целом свету

Пре свега, ти кораци ће бити синхронизовани са политиком владе Србије, који су везани за потписивање меморандума о сарадњи министарства енергетике са водећим научним институцијама.

"Затим и кроз измену закона о енергетици, где ће бити укинут меморандум о употреби нуклеарне енергије што ће Србији омогућити примену нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе", каже Димовић.

Када је реч о кадровима директор Института у Винчи каже да стручњака за нуклеарну енергију у целом свету недостаје, јер је тај посао врло захтеван.

"У овом тренутку, 30 до 50 људи може да буде школовано у следеће две године. То мора да буде одлучено у складу са политиком Владе Србије, а Институт 'Винча' ће бити носилац образовања кадрова који би се бавили применом нуклеарне енергије", рекао је Димовић.

Каже да кадрови могу да се обуче за три до пет година, а за то време могу да трају паралелне радње које се тичу регулативе везане за законодавство.

"Академик Павле Савић, иначе оснивач овог института, говорећи о нуклеарној енергији 70-их година, изјавио да човек се служи шибницом, а могао би њоме и кућу да запали, безбеднијег постројења од нуклеарног реактора, односно нуклеарне централе, нема. Наравно, ако се реактором стручно рукује", истиче Димовић.

Нуклеарна електрана је решење за све еколошке проблеме

Србији је потребна нуклеарна електрана као што је потребна ваздух и вода, каже директор Института "Винча".

"Не може да се реши питање последица климатских промена, не може да се реши питање загађења ваздуха, како у Београду, тако и у Србији, уколико не постоји нуклеарна електрана. Значи, нуклеарна електрана је решење за све еколошке проблеме", сматра Димовић.

Има оних који кажу да треба да успоримо, да можда не мора то постројење да буде баш код нас, да можемо да се удружимо са другим земљама.

"Мој став је да ће увек постојати кочничари промена, да инерција влада у сваком људском организму, да се људи плаше непознатог, али кроз овакав вид мисија, кроз систем едукација, мислим да ће јавно мјењење за две до три године да буде апсолутно спремно да држава Србија крене у изградњу нуклеарне електране. Што се тиче овог регионалног карактера, он се пре свега односи на регионално складиште нуклеарног отпада, с обзиром да ни та нуклеарна електрана, да ли је то једна или две, неће генерисирати толику количину отпада која би била довољна за једну депонију, рецимо у Србији", објашњава Димовић.

Када је реч о сировинама, каже да ћемо ми бити зависни од сировина колико и цео свет.

"Значи, зна се где се налазе руде урана, оне се пре свега налазе у Азији, односно у Сибиру, оне се налазе у афричким државама и то је стратешко питање, али и друге државе који су много моћније у економском и у војном погледу увозе горево", рекао је за РТС директор Института за нуклеарне науке "Винча" Славко Димовић.