Измене Кривичног законика - између бољег третмана затвореника и доживотне робије

Измене Кривичног законика на увиду су јавности до 1. новембра. Решење није само у строжим казнама, каже у разговору за РТС правник Милан Антонијевић, и додаје да мора да се анализирају разлози зашто је код нас висок број оних који после одслужене затворске казне понове кривично дело.

Ове измене су већ дуже време најављиване и Антонијевић очекује да ће бити и усвојене у облику који је представљен јавности.

Казнена политика јесте усклађена, каже Антонијевић, али треба пратити одлуке судија које се крећу око законског минимума. Нама је рецидив, тј. понављање кривичног дела после затвора, изузетно висок, додаје.

Људска права важе и у затвору

"Мислим да је то појава коју треба анализирати да се види како и на који начин се у затворима поступа према затвореницима. Да ли сваки од затвореника добија тај максимум. Да ли су услови уопште, и за чуваре и за оне који затворенике обучавају за живот након одслужења казне, довољно добри. Људска права су универзална и она важе и за оне који се нађу у затвору, и мора више да се ради са сваким појединцем да се не врати у затвор, односно да не понови кривично дело", рекао је Антонијевић за РТС.

Решење није само у строжим казнама, сматра Антонијевић, и додаје да је доживотни затвор нешто са чиме се иде како би се са улице трајно склонили починиоци најтежих кривичних дела.

"Ту су и случајеви масовних убистава у школи 'Владислав Рибникар' и у селима поред Младеновца и Смедерева. Кривично право није ту да решава пропусте, увек ћете имати људе способне да учине таква кривична дела. Измене ће бити делотворне ако буду праћене и третманом осуђеника у затворима али и целокупног друштва", рекао је Антонијевић.

То су све ствари где Кривични закон и измене могу дати одређене ефекте, али ако буду праћене са потпуно другачијим или бољим третманом унутар затвора, радом са сваким појединцем, потом и кроз Центар за социјални рад, ако говорите о насиљу у породици, објаснио је Антонијевић.

Сматра да свако од нас има одређене дужности и као комшија, рођак, да када види прве знакове да је неко склон насиљу то и пријави.

Вратити достојанство позиву наставника

Постоје измене и када је реч о нападу на наставнике, на лекаре. Антонијевић сматра да лекари имају одређено поштовање унутар нашег друштва, али да су наставници у протеклим годинама изгубили поштовање које су имали пре 20-30 година.

"Мислим да на томе треба радити много више, да се врати достојанство тог позива, да се некако и родитељи образују. Ствари које неки родитељи износе по вајбер групама говоре заиста о томе да потпуно нема разумевања за то шта је професија наставника. Да је професионализам и када ви неко дете оцените негативно, и да насиљем не можете било шта да решите", рекао је Антонијевић за РТС.

То је и био повод да се и законодавац одлучи за промене и да кроз закон посебно заштити категорије наставника и лекара.

четвртак, 03. октобар 2024.
17° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи