Војска чека младе од 19 до 30 година – како ће бити решено питање запослених и шта подразумева норвешки модел

Неколико дана након што је Влада предузела прве кораке за враћање обавезног војног рока, први човек војске, износи детаље. Годишње ће обуку проћи око 20.000 младића.

"Планирали смо да се првих 30 дана проведе на обуци за одређену врсту гађања, све је оно што се тиче индивидуалних способности војника. Други месец предвиђен је за тактичку обуку, затим 15 дана до 75, било би усмерено ка обуци у логорским и теренским условима“, рекао је генерал Милан Мојсиловић, начелник Генералштаба Војске Србије.

Војску ће служити сви од 19 до 30 година. Иако се најављује да ће за старије од 25 година обука трајати краће, поставља се питање шта ће бити са онима који су запослени.

"Лица која су упућена на одслужење војног рока уколико су запослени према Закону о раду имају право на накнаду зараде у висини просечне зараде у последњих 12 месеци њиховог радног односа. За то време им мирује радни однос, то прописује закон о раду. Уколико се ради о самозапосленим лицима, који самостално обављају делатност, они имају право на накнаду оне основице коју уплаћују сами себи за порезе и доприносе", каже Ана Селак, адвокатица.

Нова питања отварају послодавици

Генерал Мојсиловић каже да мировање радног односа мора бити заступљено у овом случају, тамо где је могуће, а могуће је у свим јавним предузећима, укључујући домаће фирме.

"Ми имамо идеју да предложимо Влади, било је разговора на ту тему. Да формулишемо такав однос да се ти људи који имају кредите, то је животно питање, да буде мораторијум на исплату барем за та два и по месеца", каже Мојсиловић.

Нова питања отварају послодавици - како ће се то одразити на дефицитарна занимања. Одговоре ће, најављују, потражити од Владе на следећој седници Социјално-економског савета.

"Обавезе одласка мушкараца до 30 година ће знатно нарушити капацитете производње и рада послодаваца. Како то превазићи, требало би да врло брзо дођемо до решења или бар да санирамо последице које ће то да има. Наравно да је позитивна страна тога по мишљену већине послодаваца далеко већа од негативне", каже Милош Ненезић, председник Уније послодаваца.

Норвешки модел

Решење се тражи у постојећим моделима. Издваја се норвешки који дадатно мотивише младе - они који иду у војску имају предност при запошљавању у државној администрацији.

"Наш правни систем познаје категорије посебних лица, односно лица која имају посебна права. Правим паралелу са мајкама које су родиле троје деце, на крају када подносе захтев за пензију, оне имају право на додатне две године уписа радног стажа, исто то право не видим зашто би постојала препрека да се односи и на ова лица", каже Селак.

Права имају и они који у војску морају, али не желе да носе оружје. Приговор савести, који је уставна категорија, омогућава им да обављају друге послове, као што је ватрогасац у војсци, али њихов војни рок трајаће двоструко дуже, објашњава генерал Мојсилловић.