Селаковић: Ћирилица нас је описменила, а сада је угрожена

Коришћење ћирилице је из године у годину све мање. Ради очувања Вуковог писма министар културе Никола Селаковић истакао је, гостујући у Јутарњем програму, угроженост ћирилице и могућност увођења двоазбучне тастатуре у јавном сектору.

Према проценама лингвиста из Одбора за стандардизацију српског језика САНУ, употреба ћирилице у јавном простору Србије сведена је на свега 10 одсто.

"То је један од разлога што је пре тачно три године, дакле 15. септембра 2021. године, Народна скупштина Републике Србије, али и Народна скупштина Републике Српске у истоветном тексту донела Закон о употреби Српског језика у јавном простору, заштити и очувању ћириличног писма", рекао је Селаковић.

У закону се наводи да је ћирилица матично писмо српског језика и да је упориште националног идентитета.

Селаковић је прелиставајући штампу у Јутарњем програму констатовао да се само два дневна листа у Србији издају на српском језику.

"Потпуно вам јасно да постоји угроженост оног писма које је писменост увело у Србију. Када је вршена политика описмењавања, када су отваране прве школе и почеле да излазе прве књиге, оне су искључиво излазиле на ћирилићном писму", истакао је Селаковић.

Министар културе најавио је на Вуковом сабору у Лозници да ће предложити влади Србије да сви директни и индиректни буџетски корисници имају обавезу да обезбеде двоазвучне тастатуре.

"Када погледате тастатуре које се користе у Србији, оне нису чак ни латиничке. Оне нису на нашој латиници. Где је слово ћ, где је слово њ, где је слово љ, где је слово џ, ви то на тастатурама немате. То је нешто што је стандард у другим државама које имају своја писма", нагласио је Селаковић.

Никола Селаковић навео је као циљ јавну употребу ћирилице, штитећи на тај начин српски језик.