Енергената довољно - топлане спремне за грејну сезону, да ли ће цене остати исте

Остало је још нешто мало више од месец дана до почетка званичне грејне сезоне. У јавним енергетским предузећима широм Србије у току су функционалне пробе система за грејање, како би се отклонили евентуални кварови на топланама, котларницама и топловодној мрежи. Директор Удружења топлана Дејана Стојановић каже за РТС да ће све оно што је неопходно за сам старт бити завршено до почетка грејне сезоне. 

У Србији 60 градова и општина има даљинске системе грејања. Протеклих 15-ак дана прикупљали сте податке. У дневном сте контакту са свим даљински системима. Да ли су топлане спремне за почетак грејне сезоне?

- У овом тренутку тај проценат степена готовости ремонта је негде на нивоу 90 до 95 процената. И према потврди свих система даљинског грејања у Србији да ће све оно што је неопходно за сам старт грејне сезоне бити завршено до почетка грејне сезоне. Или ће бити неких додатних  радова који ће се обављати, али неће угрожавати сам старт грејне сезоне.

Да ли нека топлана има техничких проблема?

- Техничких углавном нема ниједна. Оно што се може подвући то су најчешће финансијски проблеми.

Јавност од августа полемише око евентуалног повећања цене грејања - зашто се повела прича о поскупљењу када гас није поскупео?

- Полемика је кренула заправо одатле што пропис који служи за одређивање цена, односно методологија за одређивање цена, налаже топланама да до 1. септембра предају захтеве за корекцијом цена. Што значи, могу ићи на више, могу се смањивати, а могу практично остати исте. Али је битно да се захтев поднесе до 1. септембра.

То је тзв. редовна корекција цене у складу са тим регулаторним нашим прописима, јер то је пропис Владе Републике Србије још из 2015. године. А оно што се заправо ту дешавало је да су неки због оних рецидива из претходне грејне сезоне већ током летњих месеци кориговали цене.

Од 60. топлана колико је њих поднело захтев и ко је већ кориговао цену грејања?

- Што се тиче подношења захтева, у овом тренутку ми немамо тај тачан број, али пропис налаже да сви и да остају једнаке цене, значи због контроле трошкова који се дешавају у производњи, дистрибуцију, и снадбдевању топлотом енергијом, поднесу захтев до 1. септембра.

То је тај такозвани, као што рекао, редовни део, или то се може дешавати и ван грејног периода, што је био случај Мајданпека који је кориговао своју цену 1. јула. Ако се не варам, значи са важношћу од 1. јула, али подсетићу, топлана Мајданпек није кориговала цену у претходне две године. Ми смо кумулативни раст, рецимо, природног гаса, имали у претходних годину дана 35 одсто, струје близу два пута, односно електричне енергије, за производењу топлотне енергије.

Kоји проценат повећања траже топлане?

У зависности да ли су имали повећање прошле године. У зависности шта се дешавало током ова три зимска претходна месеца. Подсетићу, децембер, јануар и фебруар, су отприлике гро потрошње у та три месеца. То је неких 60 процената. И ако вам тад гас порасте 30 или 34 одсто, значи ви по аутоматизму би требали неких 18 процената да подигнете цену.

Али то ништа не значи. Они ће спрам својих оправданих трошкова поднети захтеве јединици локалне самоуправе и они су једини властни у овом тренутку спрам наших прописа да донесу цене за наредни грејни период.

Значи није извесно да ће локалне самоуправе и да одобре то?

- Апсолутно сте у праву. Значи топлане, односно системи даљинског грејања, подносе захтеве за корекцију, понављам још једном, до 1. септембра. Локалне самоуправе имају рок од 15 дана да им први одговор дају. Да ли су прихватили, да ли су одбили, и ако су одбили треба да субвенционишу ту разлику, коју им нису дозволили заправо да наплате од грађана, или им враћају на некакве допуне и тако даље. Тако да ћемо прегледнију слику имати негде пред сам почетак грејног периода, односно 1. октобара.

А каква је наплата грејања, а каква су потраживања топлана?

Наплате, система даљинског грејања су заиста врло високе. Има појединих који су заиста лоше, негде испод 70 одсто, али углавном су то проценти између 92 и 95. Али ја увек постављам питање, ако ви неком позајмите 100 динара, а он вам врати 95, да ли сте ви задовољни? И ту се генеришу дугови годинама. У овом тренутку, ми стално говоримо о томе, та цифра се нешто смањила.

Потраживања од свих топлана, које греју неких 657.000 домаћинства у Србији, су на нивоу неких 16-17 милијарди. Од пословног простора, та цифра је негде 12 милијарди и од буџетских институција, које своје обавезе углавном извршавају добро је негде на нивоу 112 милиона.

Циљ је да се из даљинског грејања избаци угаљ као прљав енергент. Колико још топлана греје на угаљ, на мазут?

- Оно што у овом тренутку можемо са сигурношћу да тврдимо, то је да око 82 одсто енергије се прави из природног гаса, негде између 4-5 процената је то практично из мазута, око 10-10,5 одсто из угља, укључујући и ове топлане Пожаревац, Kостолац, Лазаревац и Обреновац, које се стандевају од ЕПС-а, па је то индиректно коришћење угља за ту енергију.

И од прилике обновљива, односно у овом тренутку је то само биомаса на неких 3 процента, које морам похвалити, тај зелени део да тако кажемо, то је порасло са неких близу 2, сад на скоро близу 3 процента, а ове године имаћемо укључење у Врању и у Зајечару котларница на биомасу.

Главни задатак јесте да се пређе по наплати по потрошњи, управо због климатских промена, па колико топлана има такву наплату?

- Само 16 или 17 топлана примењује на целом свом конзумном подручју наплату по потрошњи. Има низ пројеката које фаворизује и које сад тренутно изводи Министарство рударства и енергетике у сарадњи са Европском банком за обнову и развој, који ће управо бити тзв. јавни ЕСKО пројекти, 14 градова је у питању, који ће помоћи да се утопле зграде, да се смање топлотни губици и да по аутоматизму пређу на наплату по потрошњи. Да се те две активности ураде заједно на корист и свих нас и корисника грејања, да би имали и мање рачуне, а самим тим и транспарентнију наплату.