Први сусрет бруцоша из унутрашњости са Београдом – како се навикавају на велики град, а од чега страхују
Београд дочекује још једну генерацију студената из унутрашњости. Када стигну у велики град, највећи им је страх како ће се снаћи, што мучи и њихове родитеље.
За многе студенте то је прво одвајање од куће, често и први долазак у Београд. Уз кофере са собом носе жеље, наде, амбиције, али и страхове.
Сваке године престоница прими око 10.000 бруцоша, али гостољубивост у почетку не осете баш сви.
Студент Правног факултета Вук Вучић каже да је првог дана факултета, када је био пријем студената, омашио станицу на којој треба да изађе из превоза.
"Другар и ја смо из Врњачке Бање и живимо у дому. Нисмо видели лепо знак који аутобус треба да чекамо и ушли смо на погрешну страну и онда смо завршили у Миријеву 3 на последњој станици", присећа се Вукић.
Објашњава и да су, срећом, стигли на време.
"Појешће те Београд"
Студент Матеја Грујић каже да се плашио да ли ће се снаћи. "Ми из унутрашњости имамо један термин - појешће те Београд", препричава своје искуство Грујић.
Још један студент из унутрашњости Марко Зечевић каже да му је по доласку било све ново.
"Средина, друштво, нисам знао никога, али временом сам упознао нове људе. Навикао како ради факултет, како живе студенти и сад ми је то рутина", објашњава Зечевић.
Оријентисање у великом граду
И прво се памте линије превоза до факултета, па до споменика на Тргу републике. Онда редом - до потпуног навикавања на гужве, организовања времена за учење.
Навикну се и на цене у продавницама и почну добро да процењу колико је "црвених" потребно за ноћни живот. Све је то - студентски.
"Почињем да живим сам, имам друштво, почињем да одговарам сам за себе, плати ово - оно, то је велика одговорност", објашњава Милош Боћанин.
Родитељска брига
Баш зато, да их не поједе Београд, родитељи зову сваки дан и постављају многа "досадна" питања. Брину о свему - како иде учење, да ли су јели, имају хиљаду питања.
"Сад је највећа брига како обезбедити новац да студент живи у Бeограду, да може безбедно да студира, да не мора да ради макар на првој години факултета", каже мајка једног студента Драгана Вељовић.
Каже и да за изнајмљивање стана у Београду мора да се издвоји од 40.000 па навише.
"То су станови у сутеренима, са лошим намештајем. Тако да је то велики задатак, комуналије, храна, превоз...", каже Вељовићева.
Неки родитељи се никада заиста не навикну на тај одлазак, а за студенте - кућа је увек кућа, ма колико далеко били, и увек је лепо вратити се.
Коментари