Како живе бескућници на врелом асфалту – ко им и како пружа помоћ

Приватилишта је мало, а већина њих и не ради током летње сезоне, па се многи  бескућници скривају по ходницима зграда, тржним центрима, пролазима... Многе хуманитарне организације које раде на терену приметиле су да је, услед високих температура, порастао број тровања храном, стомачних вируса и главобоље међу бескућницима.

Марија Милић из организације "Друмодом" наводи да је овог лета због високих температура отежано и давање услуга на терену, али и долазак корисника по помоћ на Старом сајмишту.

Указује да је протекле недеље један бескућник услед високих температура колабирао на улици.

"Имамо много хроничних болесника, много старијих људи у оквиру наше бескућничке популације. Они морају да дођу да добију лекове, медицинску помоћ, превијање, да се истуширају. А то јако је тешко по овом времену. Слушамо препоруке сваки дан да хронични болесници, ако не морају, не треба да излазе из куће, односно да се не крећу по овим врућинама", наводи Милићева.

Према њеним речима, на Старом сајмишту бескућници могу да обаве преглед, да се истуширају, добију чисту гардеробу, ћебад.

"Такође, једном недељно имају помоћ наших социјалних радница који им помажу у добијању личних докумената, писању захтева за рецимо смештај, за новчану социјалну помоћ и слично", додаје Милићева.

Каже да су бескућници невидљиви, маргинализовани и искључени из друштва. 

"Постоји велико неповерење у институције код наших корисника и уопште није мали посао довести до тога да ти људи стекну поверење у институције", указује Милићева.

Истиче да су они често спрега између бескућника и установа социјалне или здравствене заштите.

"Што се тиче прихватилишта, реферисања у домове здравља, у било које установе социјалне и здравствене заштите, ми врло често морамо ту да будемо спрега. Морамо да водимо неке од њих, јер нису способни или нису у стању да се сами снађу. Неки могу то да обављају самостално, а онда ми само, рецимо, можемо да платимо таксу за личну карту", каже Милићева.

Указује да је реч о веома хетерогеној групи људи и зато је, каже она, неопходно урадити свеобухватно истраживање.

"Где ће се утврдити тачан број или приближно тачан број људи, бескућника на нивоу целе земље и утврдити које су тачно специфичне потребе свих тих људи с обзиром да је реч о хетерогеној групи, да су то и стари и инвалиди, те да 40 одсто њих чине млади који су изашли из домова или из хранитељских породица, 70 одсто њих су особе са оштећеним менталним здрављем", истиче Милићева.

Куртовић: Проблем непостојања личних докумената

Рејхан Куртовић из Министарства за људска и мањинска права наводи да се бескућници сусрећу са многим проблемима, а један од највећих је непостојање личних докумената, 

"То је проблем који за собом повлачи и низ других проблема, јер људи који се налазе у стању бескућништва да би остварили нека своја друга права, они морају имати одређени лични документ. Овај проблем смо у међувремену превазишли, тако што се сада лица која се налазе у стању бескућништва пријављују на адресе центара за социјални рад", каже Куртовић.

Напомиње да је приступ здравственим и социјалним услугама један од идентификованих проблема.

"Често су та лица изашла из друштвеног система који подразумева неке нормалне оквире и нормалне начине поступања и у том смислу они се не обраћају одређеним здравственим и социјалним установама које им требају пружити одређени вид помоћи", каже Куртовић.

Указује да је формиран радни тим за бескућништво чији је циљ решавање ових проблема.

Цело гостовање Марије Милић и Рејхана Куртовића у Дневнику РТС -а можете погледати у видеу на почетку текста.