На Хиподрому као да је време стало, али за сада нема решења за реконструкцију

У околини Хиподрома у последњих петнаестак година изграђено је много зграда, па и један мост, а на самом Хиподрому као да је време стало.

Новца за потпуну реконструкцију нема, а коњички клубови се сналазе, јер то није јефтин спорт.

Тамара Ковачевић наводи да месечно одржавање коња кошта 300 евра.

“Све зависи како у којој штали, али је тренутно 300 евра, поткивање још 50-70, тренер 100. Поред јахања стичемо и неке навике и неку одговорност, пошто је велика одговорност имати поготово свог коња, а и јахати туђег“, напомиње Ковачевићeва.

Цене закупа "занемарљиве"

Јавно предузеће "Хиподром Београд“ финансира се из буџета града, новац добија од закупаца. Ту послују један кафић, два ресторана, школе јахања и коњички клуб.

О ценама закупа нису желели да говоре, али тврде да су занемарљиве.

Након Другог светског рата Хиподром је постао друштвено предузеће.

Средином деведесетих почали су проблеми. Таворио је до 2006. године, а онда је банкротирао.

Дуговало се Пореској управи, власницима штала. Продаја у стечајном поступку није успела, јер нико није желео да купи предузеће без земљишта.

Град 2008. године преузима Хиподром. О томе колико би коштала реконструкција из предузећа и града нису желели да говоре.

Ана Марија Ракочевић, пи-ар ЈП "Хиподром Београд", каже да је цела реконструкција и све остало што се дешава у фирми под влашћу Града Белграда, односно све реконструкције су финансиране од стране Града и Републике Србије.

"Јавно предузеће Хиподром Београд је велико, прво по површини, 26 хектара зелене површине и поред одржавања тих зелених површина као парка усред Београда, ми имамо на срећу помоћ и наших великих савеза", истиче Ракочевићева.

Дуго су на Хиподрому покушавали да нађу спонзоре који би исплаћивали награде.

Колико је коштао закуп пре 15 година

Према подацима службеног листа Београда, доступни су подаци из 2009. године. Према њима, угоститељи су плаћали месечно од 460 до 750 динара по квадратном метру, тезге и штандови коштали су 1.000 динара дневно, дан телевизијског, филмског или музичког снимања коштао је од 5.000 до 14.000. Билборд је око 15.000 динара, а одржавање концерта од 100.000 до 10 милиона динара по дану. Свега тога има и данас, а цене вероватно нису ниже.

Често су се потписивале петиције да се простор сачува, јер је то један од 10 најстаријих спортских објеката у свету.

Прве трке одржане су на Хиподрому код Вуковог споменика 1860. године. Затим, после тога, Хиподром се премешта на Бањицу.

Са те локације Хиподром долази на Цареву ћуприју.

Хиподром иначе спада у најстарије спортске објекте у Србији. Прошле године реновиране су стазе, насут је нови песак, поправљене су свлачионице, објекат за одмор џокеја и јавни тоалет, а следећа велика инвестиција је обнова Краљеве трибине.

Тркачка галопска сезона почела на време

Све је то доводило у питање неке тркачке сезоне. Ова сезона почела је на време.

"Почела је галопска сезона, тркачка галопска сезона, већ смо прошли два тркачка дана врло успешно. Остало нам је још пет тркачких дана, где је наравно највећи тркачки дан галопски, 102. галопски дерби ове године, 7. јула", каже Ана Марија Ракочевић.

Помињала се и могућност јавно-приватног партнерства како би се лакше дошло до новца за улагање. Многи мисле да Хиподром има и озбиљан туристички потенцијал.

Иако је с годинама интересовање за трке све веће, системског решења и даље нема.