Бивши радници ДБ-а, ослобођени кривице за убиство Ћурувије, пишу тужбе на више адреса и траже одштету

Нешто више од четири месеца по окончању деветогодишњег судског поступка за убиство новинара Славка Ћурувије, стижу нове тужбе у вези с тим случајем.

Двојица од четворице ослобођених, Ратко Ромић и Милан Радоњић, поднели су тужбе за накнаду нематеријалне штете због повреде части и угледа.

"То је институт такозване накнаде штете због неоснованог лишења слободе који гарантује право сваком ко је био незаконито лишен слободе да има право да тражи накнаду штете због повреде части и угледа. Једини критеријум је тај да је био у притвору, да се показало да је притвор неоснован због чињенице да је поступак завршен ослобађајућом пресудом", каже Момчило Булатовић, председник Адвокатске коморе Београда. 

Тужбе су стигле на адресе адвоката Александра Оленика и посланице Маринике Тепић, који су пресуду коментарисали на друштвеним мрежама, без помињања имена.

"Да би се неко сматрао повређеним зато што је о њему у неком контексту говорено као о криминалцу а доказано је да је ослобођен, понекад није потребно да се каже име, довољно је да се стави у такав контекст да буде препознатљиво", објашњава Драгана Бољевић из Друштва судија Србије.

Тужена је и Фондација "Славко Ћурувија", која је изразила неслагање са ослобађајућом пресудом. Тужбу тумаче као наставак прогона убијеног новинара.

"Фондација 'Славко Ћурувија' ће наставити да негује сећање на новинара чије име носи, али и да инсистира на кажњавању свих напада на новинаре. Најпре ослобађајућом пресудом, а сада и застрашивањем тужбама, такви напади се охрабрују. На то не пристајемо", наводи Фондација. 

"Испада да ће Ћурувија бити кажњен 25 година после смрти и да ће његов случај да се повлачи, а повлачиће се као мрља на нашој савести, правди и истини", рекао је Живојин Ракочевић, председник Удружења новинара Србије.

Да ли ће и колика одштета бити досуђена одлучиће суд у парничном поступку. Цени се низ околности – дужина притвора, кривично дело за које се судило, да ли је особа раније осуђивана, какве су последице за личност и породицу. 

"Не бих била изненађена да њихови захтеви буду усвојени, по мом мишљењу поставље се питање само дужине и јачине душевних болова које су они трпели током процеса у којем је јавност несумњиво њих сматрала кривим и тако је о њима и писано у новинама", каже Драгана Бољевић.

Ко је крив за убиство Славка Ћурувије не зна се ни 25 година касније. После две осуђујуће пресуде у првом степену, почетком фебруара Апелациони суд правоснажно је ослободио оптужби четворицу некадашњих радника ресора Државне безбедности због недостатка доказа.