Да се боље разумеју Срби и Албанци - објављен речник истих појмова
На Косову и Метохији српски и албански су доминантни званични језици. Старији Срби и косовски Албанци донекле користе оба језика за споразумевање, а млади то чине на енглеском. Невладин сектор у Приштини недавно је представио речнике фраза и израза, којима није потребан превод, како би колико је то могуће приближио и олакшао комуникацију.
Поучени искуством, у невладином сектору сматрају да ако међу Србима постоји жеља да се остане и живи на Косову и Метохији, онда је потребно да нађу начин да се разумеју са Албанцима и супротно.
Најбољи начин да се разумеју јесте учење језика друге заједнице.
У недостатку потеза политичких елита, невладин сектор је појачао напоре да се нефромалним путем покрене што више иницијатива за неформалним учењем језика.
Речи којима није потребан превод
“И то је управо оно шта смо ми желели да учинимо, направили смо два речника, једном је већ треће издање. То је речник речи којима није потребан превод. То је речник који сакупља оне речи које се на истин начин изговарају и на српском и на албанском језику”, каже Миодраг Маринковић, извршни директор НВО "КАСА".
Треће издање речника, броји већ сада укупно 1.200 речи којима није потребан превод, каже Нора Безера, ауторка речника.
“Фразолошки речник у првом издању броји 400 фраза, тако да оне нису све буквално преведене, али имамо много оних које се буквално преводе што говори да смо ми два језика који су у контакту, да смо ми два народа који су вековима у контакту”, каже Безера.
Учење језика кроз неформалне курсеве је добродошло, кажу лингвисти, али додају да је за успостављање поверења потребно да српски и албански језик уђу у формално образовање, било као изборни или факлутативни предмет.
Потреба а не издаја националних интереса
”Потребно је и да политичари постану свесни висине свог задатка, тј. њихове одговорности у свему овоме и потребно је да позову и да објасне народу и младима и старима да је учење језика окружења тј. српског или албанског језика потреба, а не издаја било каквих националних интереса, већ једноставно начин који ћемо приближити једни друге и начин на који ћемо превазићи све препреке које нас деле”, каже Сања Вуковић, професорка разредне наставе и лекторка српског језика.
Приређивачи два српско-албанска речника додају да се особа учењем новог језика, заправо обогаћује и на другим нивоима, у културолошком и историјском смислу, а то даље доприноси бољем разумевању и толеранцији.
Коментари