Од Вардара па до Триглава – сећање на Дан младости, штафету и слет

У бившој СФРЈ, овај дан је био свечарски - 25. мај се прослављао као Дан младости и Титов рођендан. На овај дан у Београд је стизала штафета маршалу Титу, која је претходно месец и по дана обилазила све републике бивше Југославије.

Дан младости био је празник и тог дана организован је слет на стадиону ЈНА. Та времена су давно прошла, па ипак сећања на њих, код оних старијих - не бледе. Велики број људи из свих бивших југословенских република посетиће данас Музеј Југославије у оквиру кога је и Кућа цвећа.

Дан младости је некада био општенародни празник са много приредби, слетова и завршном свечаношћу на стадиону ЈНА, где би Титу била уручена Штафета младости. Штафета се претходно, и по неколико месеци, носила по целој Југославији.

Последња приредба на стадиону, док је Тито био жив, одржана је 1979. године. 

Зашто 25. мај 

Тито је званично рођен 7. маја, али је 25. мај прихватио и славио као свој рођендан са омладином и народом.

Тај датум поклапа се и са десантом немачких падобранских јединица на Дрвар 25. маја 1944. године, када је Тито успео да се спасе.

Завршна прослава на стадиону ЈНА 

Централна манифестација увек је организована на тадашњем стадиону ЈНА у Београду, где су пионири, омладинци и припадници свих родова војске и морнарице изводили слет.

Штафета младости је полазила сваки пут из другог места и из друге републике, али је увек масовно дочекивана у свим градовима некадашње Југославије. По правилу, штафету младости Титу су, уз пригодну честитку са жељама за дуг живот и добро здравље, уручивали најбољи омладинци и омладинке. 

Штафета је била сваке године другачије дизајнирана, најчешће од дрвета, метала, али и од стакла. 

Симболика прве и последње штафете

Ношење штафете трајало је пуне 42 године, до 1987. године. После Титове смрти, штафету су примали председници тадашњег Савеза социјалистичке омладине Југославије.

Прву штафету 1957. године Титу је предао Мика Трипало, тадашњи председник ЦК Народне омладине Југославије и каснији високи функционер у Савезу комуниста Југославије. Са свих функција је смењен 1971. године.

После Титове смрти на завршној прослави Дана младости 1987. године, Рејмонда Брошај из Гњилана последњу штафету уручила је Хашиму Реџепију, тадашњем председнику ССОЈ-а. 

Слет пре слета, штафете пре штафета

Сама идеја потекла је 1945, од омладине Крагујевца, чије је Одељење за спорт и фискултуру осмислило масовна омладинска штафетна трчања широм Југославије. 

Кад кажемо штафета и слет, прва асоцијација је Тито, међутим, ношење штафете датира из периода између два светска рата, када су у Краљевини Југославији формирана Соколска друштва.

Осим што су вежбали на слетовима, организовали свечане академије и друге активности, млади "соколи" су носили и штафете.

Најпознатија соколска штафета ношена је 1935. године, од Сарајева до Опленца, када је пренет пламен ради паљења кандила на гробу убијеног краља Александра Првог.

Од панславизма, комунизма до социјализма

Прослава Дана младости гасила се онако како се гасила и Југославија, а сличну судбину доживела је и химна "Хеј Словени".

Написао ју је у деветнаестом веку словачки песник и свештеник Само Томашик, али је убрзо постала симбол панславизма.

У предратној Југославији прихваћена је као химна Соколског друштва, а на соколском слету у Београду 1930. на дрвеним зидовима музичког павиљона били су исписани стихови и ноте "Хеј Словени".

Међу народима и народностима СФРЈ била је и остала једина химна, иако је тек 1977. године званично постала државна химна.