петак, 24.05.2024, 05:50 -> 06:03
Извор: РТС
Аутор: Сузана Дука
Судбина скоро 10.000 несталих на простору бивше Југославије и даље непозната, чак трећина њих су Срби
Србија је решила више од 75 одсто случајева несталих у региону за чије је трагање била задужена, што је јединствен пример у свету. У исто време Хрватска и Приштина тај процес опструирају и то на штету Срба, рекао је председник Kомисије за нестала лица Вељко Одаловић.
Ни три деценије од завршетка сукоба на простору бивше Југославије, још није позната судбина 9.750 особа – трећина су Срби. С неизвесношћу и болом живе породице несталих и чекају одговор на питање где су њихови најмилији.
"Подаци се знају и где су и ко их је хапсио и ко их је водио и где. Kако у Хрватској, тако у Босни и Херцеговини и на Kосову и Метохији", каже Мирјана Mиодраг Божин, Координација српских удружења породица несталих и убијених на простору бивше СФРЈ.
Само у мртвачницама у Загребу, Осијеку и Ријеци на идентификацију чека 900 тела, најмање 400 су Срби. Евидентирано је и 36 гробних места, али захтеви Београда за њихову проверу су табу тема у Хрватској, каже Одаловић.
"У последњих шест година на територији Републике Хрватске нисмо били ни на једној локацији која је од нашег интереса. Према нашим евиденцијама, 1.551 лице српске националности се још води као нестало на територији Републике Хрватске. Оно што посебно брине, 609 лица је са оперативне листе које Хрватска још није уврстила, једноставно ти људи за њих у овом тренутку не постоје као жртве", поручује Одаловић.
"Први нестанци су били 1991. године на подручју Републике Хрватске. То су први нестанци били, односно, хапшења цивила. Уопште нису биле почете оружане борбе", додаје Мирјана Mиодраг Божин.
Ни у Приштини нема воље да се сазна судбина несталих
Ни у Приштини, каже Одаловић, нема воље да се сазна судбина несталих. Не желе ископавање гробних места на које указује Србија нити да идентификују 300 тела у мртвачници у Приштини. Подсећа да су се два највећа погрома догодила у присуству међународних снага. Тада је нестало 565 особа, углавном цивила.
"То је време после 10. јуна 1999. када су се српске безбедносне снаге по договору и потписаном споразуму повукле. Ово су остали цивили. Ово су старци који су имали 60, 70, 80 година. Слична ситуација је у структури и у Хрватској. На ексхумацијама налазили смо старије и од по 100 година тада убијене. То говори о тој бестијалности и монструозности свега и ћутању међународне заједнице", истиче Одаловић.
Со на рану је, кажу породице несталих, селективна правда коју деле међународни судови.
"На свим странама су злочини почињени. Међутим, једне истицати, а друге жртве заборавити. Спомиње се Сребреница, али морамо да питамо шта се десило пре тога, колико је људи нестало у Кравицама, у Братунцу и на другим подручјима", навела је Мирјана Mиодраг Божин.
"Био је грађански рат на простору бивше Југославије. У грађанским ратовима нема невиних, крви до лаката на свим странама. И ми бисмо прије дошли до некаквог помирења међу народима кад би имали један дан сјећања на све жртве. А овако они имају Сребреницу, ми ћемо тражити за Олују, неко ће други тражити за остале догађаје, Хрвати за Вуковар и тако даље", поручује Саво Штрбац из документарно-информационог центра "Веритас".
Kрајем прошле године, каже Одаловић, Србија је тражила од представника ЕУ за дијалог Београда и Приштине и Међународног комитета Црвеног крста да помогну у посредовању са Приштином да дозволи да се испитају локације за које се претпоставља да се налазе нестали.
Коментари