Механизам и психологија дезинформација – сејање сумње и вести које потврђују пристрасност

На панелу "Професионалност и сигурност новинара у времену (дез)информација" поводом Светског дана слободе медија, подсекретaрка за јавну дипломатију Стејт департмента Елизабет Ален изјавила је да нема области која је у последних 15 година трпела толико промена, као што је простор информација.

"Под тим подразумевам и традиционалне медије и друштвене медије, све канале којима људи комуницирају међу собом и са светом. И када говоримо о борби против дезинформација, полазим од премисе да истинити и здравији простор информација представља решење за сваки изазов у свету. Kако можемо да приступимо климатски променама, безбедности хране или одбрани, ако немамо простор информација у коме делимо истину. А сада, као што знате, имамо најугроженији и најзагађенији простор, јер је то простор у коме се деле дезинформације зарад манипулације, алгоритми обликују пристрасности, знамо да је независно новинарство под нападом", поручује Аленова.

"Шта радимо тим поводом? То није проблем који се решава бољим садржајем на друштвеним медијима, ни само анализама и раскринкавањем, мора да буде све то. Морамо да размишљамо и о публици, о дигиталној и медијској писмености, како бисмо имали паметније конзументе на интернету", додала је Аленова.

Клеут: У Србији се новинари суочавају са озбиљним претњама

Професорка на Одсеку за медијске студије Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду Јелена Kлеут на панелу је рекла да се у Србији новинари суочавају са озбиљним претњама и да су под константним нападима, а да се дезинформације такође користе да таргетирају новинаре.

"Очекивали бисте да млађе генерације желе каријере у ИТ сектору или неким областима и занимањима са већом зарадом и са мање ризика по безбедност, али много њих ипак жели да се бави правим новинарством заснованим на чињеницама. Недавно смо имали пројекат у ком је учествовало 40 студената са шест универзитета из земаља Западног Балкана, учествовали су у креирању визије како би новинарство требало да изгледа 2040. и оно што они желе је безбедност новинара, да се технологија користи етички, информисане грађане који ће плаћати за квалитетне информације", рекла је професорка Kлеут.

Зашто су дезинформације тако успешно шире

На питање зашто су дезинформације тако успешно шире, подсекретарка Ален каже да људи желе информације које ће потврдити њихову пристрасност, да због поноса не прихватају разоткривање.

То је, према речима Аленове, психологија дезинформација. Механизам дезинформација, по њеном мишљењу, функционише тако да се посеје сумња у институције и у медије.

"Амбасада САД у Србији зато и подржава независно новинарство у Србији, јер ако новинарство засновано на чињеницама може да се развија, онда можемо да се боримо против дезинформација", нагласила је Аленова.

Указала је да су Сједињене Америчке Државе забринуте због руске пропаганде и дезинформација које су присутне у Србији и додала да је жеља САД да грађани у Србији не буду подвргнути пропаганди, која им ускраћује разумевање онога што се догађа у свету.

"То је нешто о чему разговарамо са колегама одавде, а на друге начине трудимо се да подржавамо независне медије како би се превазишли ти изазови", рекла је Аленова.

Директор и главни уредник агенције Фонет Зоран Секулић рекао је да ниједна власт у Србији није третирала медије као део демократског процеса, већ углавном као инструмент за своје интересе или за борбу против политичких противника.

Панел о медијима организован је у оквиру манифестације доделе награда за истраживачко новинарство "Дејан Анастасијевић" Независног удружења новинара Србије (НУНС). Награде су додељене новинарима БИРН-а, ЦИНС-а и KРИK-а.