Ректор Ђокић: Држава незаинтересована да реши проблеме на Београдском универзитету

Ректор Универитета у Београду Владан Ђокић најавио је да ће програм рада за наредне три године поделити у девет тачака, од којих му је, како каже, за три издвојене тачке потребна помоћ државе.

"Прва тема је финансирање високог образовања, друга тема, стварање услова за довођење већег броја страних студената, и трећа тема реактивација блока 23, односно израдња станова за младе научнике, асистенте и сараднике на нашем универзитету", рекао је Ђокић у интервјуу за РТС.

- Ми као универзитет већ више од годину дана указујемо на немогућност финансијског опстанка појединих високошколских установа у оквиру нашег универзитета. Последица су тога што постоје одређене недоречености, неусклађености појединих закона који регулишу финансирање високог образовања. И у таквим ситуацијама када државни органи који испитују и проверавају финансирање високошколских установа, они проналазе да високошколске установе не послују у складу са законом, и намећу одређене казне које заправо на одређени начин онемогућавају високошколским установама да даље функционишу.

Са друге стране, материјални трошкови које држава треба да уплаћује факултетима и универзитету не уплаћују се у оној мери у којој је потребно, већ од онога колико је потребно - негде између 10 и 20 одсто, зависи од једне до друге високошколске установе. И треће, одређена цена рада оних који раде у високом образовању је нижа од цене рада у средњем образовању и основном образовању, за шта не могу да протумачим ни један рационалан разлог да тако буде.

Ми смо указивали на ове чињенице, тражили смо да се ситуација некако реши, међутим код државе постоји, да кажем, најблаже речено једна врста незаинтересованости да се овај проблем реши....

Универзитет у Београду је члан 12 асоцијација, група, форума. Универзитети у Европи се групишу у око 50 алијанси. Универзитет у Београду је члан алијансе Circle U. Шта нам доноси чланство у тој асоцијацији? Помињу се и европске дипломе.

- Шта се очекује од тих алијанси? Пре свега, размена и интеграција студената, професора, наставника, научника, ненаставног особља, заједнички студијски програми са друге стране, веза са привредом и све оно што омогућава да се студијски програми осавремене и да постану некако заједнички препознатљиви у читавој алијанси.

Помиње се сада и тај сегмент европске дипломе, односно да се направи једна јединствена диплома или у оквиру алијансе или у оквиру више алијанси, али то је још увек на дугом штапу, још увек се разматрају околности, могућности, другачији системи акредитације у појединим земљама.

Универзитет у Београду је део највећег пројекта Церна. Колико је то важно за нашу науку и привреду?

- Сада се на неки начин ради студија изводљивости тог пројекта. И та студија изводљивости је нешто за чије учешће наших представника смо ми потписали уговор о сарадњи са Церном. Потписали смо је са Мајклом Бенедиктом, руководиоцем пројекта... Он ће у наредном периоду доћи код нас на Универзитет како бисмо разговарали о томе који од наших научника и из којих области би могли да се укључе у тај пројекат.

Хоћемо ли очувати позицију на Шангајској листи?

- Ми ћемо се и даље трудити да будемо што изврснији у науци. Ми имамо одређен број наших истраживача који су изузетно добро цитирани, који спадају у групу два одсто најцитиранијих научника на свету у појединим областима. Имамо велики број научника који објављују радове у најзначајнијим светским часописима и трудићемо се да задржимо тај статус који имамо.

А наш статус је у већини тих листа које рангирају универзитете, веома повољан када се гледа глобално. Ми смо увек негде између 1 и 2 одсто најбољих универзитета у свету.

Ближи се први уписни рок на факултете. Каква су очекивања од овогодишњег уписа?

- Оно што највише људе интересује то је за прву годину, односно за бруцоше. Ове године има 105 студијских програма, на 31 факултету, значи за основне и интегрисане академске студије, за негде око 15.000 студената. Од тих 15.000 места, две трећине су места за које је обезбеђено буџетско финансирање...

Ове године ће такође бити организовани пријемни испити и као и претходних година рачунаће се успех из школе 40 одсто, а успех на пријемном испиту 60 одсто, чиме ће се заокружити та компонента успешности и уписа на факултете.