Читај ми!

Преминуо академик Драгослав Маринковић

Српска академија наука и уметности саопштила је да је преминуо академик Драгослав Маринковић (90), један од најистакнутијих српских биолога и генетичара.

Академик Драгослав Маринковић је био редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ), чије је поље научног рада обухватало еволуциону биологију, генетику и биоетику.

Рођен је у Београду 21. јануара 1934. године.

На Одсеку за биологију Природно-математичког факултета Универзитета у Београду дипломирао је 1957. и на истом факултету 1960. завршио магистарске студије из области екологије и биологије понашања.

Докторску дисертацију из области популационе генетике одбранио је 1965. године.

Боравио је на постдокторском усавршавању на Рокфелеровом универзитету у Њујорку, као и на Калифорнијском универзитету у Дејвису.

У звање асистента на Природно-математичком факултету у Београду изабран је 1959. године.

На матичном факултету је прошао сва универзитетска звања, а за редовног професора изабран је 1981.

Био је шеф Катедре за генетику и еволуцију.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1997, а за редовног 2003. године.

Обављао је дужност заменика секретера Одељења хемијских и биолошких наука САНУ од 2002. до 2006.

Маринковић је био и члан Одбора за биологију САНУ, Академијског одбора "Човек и животна средина", као и Академијског одбора за проучавање живота и рада научника у Србији и научника српског порекла.

Каријера богата научним радовима

Богата библиографија Маринковића броји више од 200 научних радова.

Аутор је два универзитетска уџбеника, више приручника за наставу генетике, а коаутор је бројних монографија и 23 средњошколска уџбеника.

Као истакнути научник био је члан више стручних удружења и институција, међу којима су Друштво генетичара Србије, Антрополошко друштво Србије, Друштво биоетичара Србије и Америчко друштво за унапређење наука.

Обављао је дужност председника и потпредседника Српског биолошког друштва.

Био је члан Оснивачког савета Европског друштва за еволуцију са седиштем у Цириху и један од оснивача Савеза друштава генетичара Југославије.

Такође, био је почасни председник Националног комитета за биоетику Унескове комисије Републике Србије са седиштем у САНУ.

За свој научни и наставни рад примио је бројне награде и признања међу којима се издвајају Априлска награда студената Београдског универзитета 1964. и 1989. године, Орден рада са златном звездом 1985. и награда "Проф. др Војислав Стојановић" Удружења универзитетских професора и научника Србије.

"Својим научним и педагошким радом дао је велики допринос развоју науке у Србији. Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и за свеукупно српско друштво", закључује се у саопштењу САНУ.

петак, 15. новембар 2024.
2° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње