Немања се са породицом из Немачке вратио у Обреж, на дедовини подигао плантажу

Попут многих у потрази за бољим животом 70-их и 80-их година прошлог века, из Обрежа код Варварина отишла је и породица Дидић. За разлику од деде, оца и брата, тридесетогодишњи Немања је решио да се врати са породицом. На дедовини је подигао плантажу гоџи бобица.

Немања је живео и радио у Аустрији. Заједнички живот са супругом Јеленом започео је у Гмундену. Пре две године са сином и ћерком вратили су се у Србију. У Обрежу, одакле су обоје, родио се Владимир.

"Ја сам осећала носталгију. Није било лако, други језик, ишла сам на курсеве, морала сам да учим језик. Више смо били у стану. Кад изађеш напоље, изашао си и толико, мања је слобода", каже Јелена Дидић.

Немања се присећа њиховог доласка у Србију пре две године. Није им, каже, требало много времена да се привикну на живот овде.

"Мало нам је само око неких пословних активности требало мало привикавања. Хтели смо када се већ враћамо да почнемо да радимо нешто. Није ово ништа обећавајуће, ништа није сигурно, али лепо је истраживати, и експериментисати и остваривати своје снове и циљеве", рекао је Немања.

Обновили су породично имање, уложили 40 хиљада евра и на плодној моравској земљи засадили гоџи, биљку са Тибета чији плодови се одвајкада користе у народној медицини као најлековитије воће.

"Неки већи род очекујемо можда кроз годину, две. Саднице су стварно квалитетне и добре, издржљиве су, отпорне, немамо никаквих проблема. Једино нам фали још мало практичног искуства. Сада могу да кажем да смо задовољни, да се нисмо покајали, могу слободно да охрабрим и друге", каже Немања.

Дидићи су задовољни и срећни. Децу одгајају на породичном имању, у својој земљи. Радују се свакој новој бобици на плантажи коју су сами подигли и са нестрпљењем очекују да у септембру четврти пут постану родитељи.