Пуна црква у Денверу за Ускрс, сви знају где је Србија захваљујући Јокићу

Можда нисте знали, у Денверу постоји српска православна Црква Светог Јована Крститеља. Било је врло живо за Ускрс, а литургију је служио протојереј Радован Петровић, родом из Љига. Та црква је једно од првих места које је Никола Јокић посетио кад је први пут дошао у Денвер.

Срби из Денвера и околине окупили су се на ускршњој литургији у Цркви Светог Јована Крститеља, јединој у овом граду и широј околини.

"Одлично је било током Ускрса, сви су дошли да прославимо, било је неких људи које не познајемо, али данас смо се сви упознали", каже Ана Јанковић.

Према речима Вукашин Којића, у Денверу има око 400 српских породица.

"Лепо и радосно, као и свуда у нашим црквама, било је много људи и радујемо се овом великом празнику. С обзиром на то да смо ми једина црква у Денверу која служи јутарњу литургију од осам сати, има доста и Срба, Американаца и других нација које не могу да стигну на поноћне литургије. Тако да има више нација, али највише Срба, наравно", каже протојереј Радован Петровић.

И у цркви је било много људи који су упознали Николу Јокића.

"Дошао сам у Тексас, играм на колеџу, а с Јокићем сам играо кад сам имао 15 година. Док смо играли заједно, нисам могао да га чувам, могао си да му даш кош, али ниси могао да га одбраниш“, прича Марко Зекић.

Милош Јанковић, када каже одакле је, сви знају где се налази Србија захваљујући Јокићу.

"Николу Јокића сам видио други дан после драфта, кад је потписао уговор са Нагетсима. Тројица високи људи и две жене долазе, ја не знам ко су, питају за свештеника. Питали су ме да ли може неко да нам отвори цркву и да ли је свештеник ту. Ту је био и најстарији међу њима, ја тада нисам био свестан да је то Николин отац", прича Миле Панић.

Прослава Ускрса у Денверу не разликује се од прославе у Србији, каже протојереј Радован Петровић.

Занимљиво је да се српске православне цркве могу наћи у местима где их раније није било, као, на пример, у Денверу. А о Денверу се иначе све више чује широм света, управо захваљујући момку из Србије – Николи Јокићу.