Како заправо живе Срби у Бечу

У Бечу, од 182 народа, најбројнији су Срби. Одавно више нису само на грађевинским скелама. Горану, иако има два завршена факултета у Београду, Аустријанци нису нострификовали дипломе. Он, међутим, већ 30 година помаже досељеницима из бивше Југославије у престоници Аустрије.

"Долазе и високообразовани, људи са дефицитарним занимањима који су неопходни аустријској привреди. Тако да данас имамо много вишу образовну структуру српског становништва у Бечу, него што је то раније био случај. Наши људи могу у Аустрију да дођу искључиво као чланови породица оног који већ овде живи, или као студенти, или као тражени стручњаци. Трећег начина нема“, истиче Горан Новаковић из Бечке градске управе за интеграцију и диверзитет.

У Бечу тренутно живи 76.512 људи са српским пасошем. Када се на то додају они који су се одрекли нашег држављанства у корист аустријског, припадници друге и треће генерације, али и студенти, број је далеко већи.

Иако су бројни, Срби нису заинтересовани за политички живот, па их је у државним интитуцијама мало. И ти малобројни спремни су да своја искуства поделе са колегама из Србије.

"То је за нас, на пример, изградња метроа, што Београд планира. Ту ми можемо да помогнемо, јер ми градимо нову линију метроа. Што се тиче паметних градова, можемо да учимо једни од других. Ми смо отворени да дођемо у Београд и видимо шта ми можемо да научимо“, рекла је Сања Дражић, директорка Међународних канцеларија Града Беча.

Наши људи наилазе и на препреке

Иако су задовољни животом у Бечу, наши људи наилазе и на препреке. Српске фирме суочавају се са бројним предрасудама, чији су корени међу генерацијама првих гастарбајтера. Ту не баш пријатну слику додатно су погоршале ратне деведесете.

Такође, аустријске институције не препознају српски као самостални језик. Сврставају га у босанско/хрватско/српски, што посебно утиче на око 29.000 српске деце, колико се процењује да их је у школском систему Беча.