Велики петак – дан највеће хришћанске жалости

Православни верници обележавају Велики петак, дан који симболизује страдање Исуса Христа и његово распеће на крсту на Голготи. То је дан највеће хришћанске жалости, последњи у Недељи страдања, током кога не звоне црквена звона. Пости се и фарбају се ускршња јаја.

У православним храмовима, на вечерњим богослужењима на овај дан обележава се време смрти и скидања са крста тела Господњег, када се на посебно украшен сто испред олтара, који симболично представља Христов гроб, износи плаштаница.

Три пута се, уз звуке клепала, обилази око цркве, што симболично представља Христову сахрану. Плаштаница се потом полаже испред олтара. Дан се проводи у тиховању и молитви.

Скидање са крста чест је мотив на сликама великих светских уметника.

Од Великог четвртка до Ускрса не оглашавају се звона на црквама, јер су она у православној цркви знак радости.

Обичаји и веровања

Најтужнији дан у хришћанству, када је Исус Христос осуђен и разапет на Голготи, проводи се у строгом посту и тузи због жртве Исусове. За овај дан везују се бројни народни обичаји и веровања.

Заустављају се сви послови у кући и пољу. Верује се да на данашњи дан не ваља узимати ексере, игле, шила и све друго оштро и шиљато да се не би позлеђивале Исусове ране.

Најважнији посао данас је бојење јаја и то у црвену боју, симбол проливене крви Христове и новог живота који се рађа из његове свесне жртве. Прво, црвено јаје назива се чуваркућа и чува се на посебном месту да се не разбије.

Приписују му се посебна својства – лековитост, плодотворност, заштита од града и злих сила. Kо не стигне данас, може да обоји јаја и сутра, пре сунца.

Данас се строго пости, ко може – не једе ништа, други само суви хлеб и воду. Посте чак и они који то нису чинили током претходних дана Великог поста.

Старији људи кажу: ако на Велики петак пада киша, неће бити шљива, а ако је топло и сунчано, очекује се велики род воћа.