Обележавање Првог маја – права радника поново у сенци дима са роштиља
Први мај грађани Србије радије проводе у природи уз роштиљ за разлику од већег дела Европе и света где се обично Међународни празник рада обележава протестима са захтевима за боље услове рада, веће плате или краћу радну недељу. Активисти Савеза самосталних синдиката Београда били су на Ади Циганлији. Није било много оних које су заинтересовали. Намеће се питање да ли то значи да су радници задовољни својим положајем.
Међународни празник рада - сећање на дан када су радници у Чикагу 1886. штрајком и протестима почели борбу за осмочасовно радно време - у Србији је државни празникод 1945. године. Поводом празника заштитник грађана Зоран Пашалић каже да највише жалби добија због злостављања на раду, незаконитог отказа, неплаћеног прековременог рада, ускраћивања права на одмор, неплаћања доприноса.
Знајући за навику суграђана да 1. мај проводе у природи уз роштиљ, и активисти Савеза самосталних синдиката Београда били су на Ади Циганлији. Није било много оних које су заинтересовали. Намеће се питање да ли то значи да су радници задовољни својим положајем.
Анкетирани грађани сматрају да радници дефинитивно нису задовољни својим положајем, али да је велики проблем и то што нису задовољни тиме како раде синдикати.
И синдикалци кажу није лако бити активиста.
"Имате ситуацију да када се оснује синдикална организација у некој компанији, то су већ 'полунепријатељи' послодавцу и онда се другим очима гледа на њих од ситног шиканирања, премештања на друга радна места до отказа", истиче Драган Тодоровић, председник Савеза самосталног синдиката Београда.
Неки млади кажу да су чули за појам синдикат али да не знају шта он заиста значи.
Ако је судити по нашем подмлатку синдикати ће ускоро отићи у историју. А у историју се већ одавно наш борац за права радника Светозар Марковић и чувени амерички синдикални лидер Џими Хофа.
Коментари