Многи се спремају за Првомајски уранак – којих правила у природи треба да се придржавамо да не покваримо провод

За првомајске празнике очекују се веће гужве на планинама и излетиштима. Поред паковања и размишљања о храни и проводу, спасилац Горске службе спасавања Бојан Марић каже да је важно да се добро распитамо и о терену који планирамо да посетимо.

“У ово модерно време сада је све то доста олакшано. Надам се да људи користе модерне технологије које могу да омогуће лакшу припрему за све то, али не треба олако да схвате сам одлазак у природу, јер колико год све то лепо било, заиста несрећа може лако да се деси и ваља се пре свега информисати о месту на које идемо, којом стазом желимо да се крећемо, које је она тежине, шта нам је неопходно од опреме, да ли имамо довољно воде, хране, адекватне опреме за бивање у природи”, наводи Марић.

Истакао је да уколико пролазимо поред планинарског дома, треба да се јавимо и најавимо којом рутом идемо како би могли да нам помогну у случају незгоде. Управо је то прво правило боравка у природи, а то је да и када смо у групи обавезно јавимо некоме куда намеравамо да идемо.

Друго правило је да нам увек буде напуњен телефон, а треће је да се заштитимо од сунца и да поред нас увек буде флашица воде.

Марић напомиње да све више људи поштује та правила.

“Ми смо имали главни удар неке планинарске неписмености или непоштовања планинарског бонтона током короне, када је пуно људи под утицајем друштвених мрежа дошло у сусрет са природом и са прелепим фотографијама које су им дале идеју да могу да иду тамо. Сада су временом коначно почели да схватају и да се боље припремају”, додао је Марић.

У природи, напомиње, важно је да се крећемо у групама, јер у случају неке незгоде има ко да нам помогне.

“Ја бих препоручио увек да је минимум троје људи, јер из личног искуства, што у спасилаштву, што у вођењу по планинама, увек ће двоје лакше помоћи једном. Свакако сам бих избегао по сваку цену, поготово ако нам није познат терен и ако нисмо искусни у томе”, додао је Марић.

Навео је и број Горске службе спасавања у случају да нам је помоћ потребна – 062464646.

“Ми имамо разгранату мрежу станица широм Србије где колеге дежурају активно и пасивно и може се десити да изађу на терен већ за неких двадесетак минута па до два сата. Зависи колико је неки терен завучен и колико смо удаљени у том тренутку”, додао је Марић.

“Тако да, слободно идете у природу, држите се ових правила, а ми ћемо се постарати ако не дај боже затреба”, поручио је Марић.

Опрезно са паљењем ватре

Излетници ће током уранка потражити и најбоље место за роштиљање. Начелник одељења у Управи за ватрогасно-спасилачке јединице Милорад Спасојевић апелује на њих да се одговорно понашају у природи.

“Апелујемо на све грађане који ће првомајски празник провести у природи да се одговорно понашају, односно да се поштују одредбе Закона о заштити од пожара”, додао је Спасојевић.

Најпре, нагласио је да је забрањено спаљивање биљних остатака, смећа и другог материјала на отвореном простору.

“Такође, забрањено је ложење ватре на рубу од 200 метара од шуме и у самој шуми. За то су предвиђене казне за физичка лица од 10.000 до 50.000 динара, док је за правна лица казна од 300.000 до милион динара”, навео је Спасојевић.

Указао је да је традиција нашег народа прављење роштиља за Првомајски уранак, али да је важно да то чинимо на обезбеђеним и за то предвиђеним местима.

“Уколико ложе ватру на таквим локацијама, наша препорука јесте да са собом понесу одговарајућу количину воде како би се по завршетку припреме хране то жариште или ложиште угасило. И још једна препорука је да се добро окрену за собом да виде да ли је све то тако и урађено”, поручио је Спасојевић.

Навео је да је довољан и литар воде да се угаси ложиште, али да треба на крају добро проверити да ли је све угашено.

“Наше екипе ће бити сутра на излетиштима у Србији, тако да се могу и њима директно обратити, ако су на видним локацијама, ако их видите, а ако их не видите, позивом на број 193. Оно што је врло битно, сваки пожар који се на време открије врло лако га је угасити. Проблем код пожара на отвореном простору јесте да се он врло брзо шири и самим тим захвата веће површине и тиме може потенцијално угрозити пре свега људе који су то ненамерно учинили, али и друге људе, значи угрожавање здравља људи и њихових живота, а ствара и велике материјалне штете”, навео је Спасојевић.