Није свако излетиште и место за пикник – како да знате да смете баш ту да правите роштиљ

Прослава 1. маја се у Србији углавном обележава уз роштиљ и боравак у природи. 

Гордана Јанчић из ЈП "Србијашуме" рекла је за РТС да је то предузеће надлежно за површину од око 900.000 хектара шума и шумског земљишта.

Говорећи о предстојећим првомајским празницима, Јанчићева напомиње да постоје посебна места која су атрактивна и где долазе посетиоци на уранак или како би боравили у природи.

“Ми имамо довољно запослених који су, пре свега, уредили та места, поставили одговарајући мобилијар и оно што је најважније – поставили су и посебна ложишта за оне који желе да роштиљају. Такође, у оквиру превентивних мера вршимо контроле свих тих места која су посебно назначена да су за посетиоце. Проверавамо да ли су постављени знаци упозорења да је забрањено ложење ватре у шуми и на тим местима, осим на местима која су посебно обележена и назначена”, рекла је Јанчићева.

Како да препознамо да је место одговарајуће

"Ако говоримо о местима на подручју града Београда, као што је шума Кошутњак, тачно постоји место где пише 'пикник зона', постоји и место где је постављена надстрешница, где су клупе, столови, то су места где посетиоци могу да се одмарају", наводи Јанчићева.

Такође постоје посебно обележене пешачке стазе, као и планинарске стазе.

Наводи да постоје и места где су видиковци, где се одређени број људи може наћи током ових празника. 

"Исто тако и на тим информативним таблама, где ми дајемо информације о самом локалитету, дајемо и информације шта је забрањено и у случају да дође и до појаве шумског пожара, кога могу позвати и како да реагују", додаје она.

Ако нема информативне табле

Велики број наших суграђана жели да се осами. Како ту треба да се понашамо и шта треба да знамо ако нема информативне табле?

Јанчићева каже да по закону о шумама, приступ шуми и другим уређеним и неуређеним локалитетима је слободан, али сваки посетилац долази на те локалитете на своју одговорност.

"Он мора да води рачуна и о својој безбедности, а исто тако мора да води рачуна и да не наруши природу. Значи, није само предвиђено да се на местима које су обележена борави, али управо ови апели преко средстава информисања служе да ми њих упозоримо, да они могу слободно шетати, али да морају бити одговорни према природи", подвукла је она.

Шта никако не смете радити  

Јанчићева упозорава да се не сме бацити пикавац, не сме се ложити ватра. Строго је забрањено ложење ватре чак и на простору од 200 метара удаљености од руба шуме.

И по закону о шуми, и по закону о заштити природе, и по закону о дивљачи и лову, то је строго кажњиво, истиче.

"Ми имамо чуварску службу која врши појачану контролу и за све оне које откријемо или ако дође до пожара – пријавимо надлежним органима у Министарству унутрашњих послова, предвиђене су и одговарајуће казне", каже Јанчићева и напомиње да је само паљење ватре на одређеном месту кажњиво.

Ако изазовете пожар, вршиће се истрага, ко је био, ко је прошао у то време, да ли је можда он био потенцијални изазивач.

Најчешћи узрочник пожара људски фактор

"Нажалост, највећи узрочник свих тих пожара буде човек. Било да је то намерно, било да је из нехата", истиче Јанчићева.

То је због тога што заборавимо да проверимо да ли смо угасили ватру, а исто тако пикавац треба прописно угасити.

Апелујемо да се не ложи, да се место где смо боравили остави обезбеђено, као и да се отпад не оставља већ одложи, каже Јанчићева.

Закључује да је неодговорних људи током празника из године у годину све мање, захваљујући едукативним и превентивним мерама и упућеним апелима.