Криза комуникације – шта је потребно да млади отворено проговоре о својим проблемима

Центар за младе где психолошку подршку и помоћ могу да потраже сви између 10 и 30 година, тек што је отворен, а остала су само два слободна поподневна термина.

Дечји психотерапеут Марија Миленковић каже да је не изненађује то да тинејџери умеју да препознају проблем.

Са друге стране, на питање да ли ђаци иду код школског психолога, Миленковићева из искуства мајке, бивше директорке школе и школског психолога наводи да школарци то ретко чине. 

"Већ деценијама уназад, радећи са децом и са породицама, суочавам се са тиме да није препозната потреба, не само деце, него и нас одраслих, да вапимо за помоћи, а да ту помоћ адекватно немамо", каже Миленковићева додавши да поздравља отварање Центра за младе који ће ту помоћ пружити.

"Још увек немамо изграђену културу да можемо и да треба да тражимо помоћ и не учимо ни своју децу то. Учимо се да некако решавамо проблем стиснуто иза завеса, иза зидова наше куће и да је јако лоше и ружно ако се не осећамо добро", објашњава Миленковићева.

Дечји психолог каже да деца виде како ми радимо, па онда и они то прихвате као модел понашања.

Наводи да се сусреће са децом која када схвате да постоји начин да се реши сваки проблем, ветар у леђа добију срдачношћу и кроз љубав одраслих стручњака.

Истиче важност да стручњак има вештину да комуницира са децом и да препозна ситуацију.

Ситуација после трагедија у Малом Орашју, Дубони и Рибникару

"Када су се прошле године догодиле трагедије у Рибникару, Орашју и Дубони деца су била уплашена исто колико и одрасли", каже Миленковићева.

"Пошто су деца још млада и мала, још увек нису довољно сазрела и нису у могућности да се адаптирају на неке ситуације, ту смо ми заправо, одговорни да их на то припремимо", објашњава Миленковићева.

Марија Миленковић је рођака једног од убијених у Малом Орашју. Истиче да је и лично била погођена трагедијом која се догодила.

"Ефекти те трауме још увек постоје, не само на породице које су директно оштећене, него на све нас. И сигурна сам да утиче на стварност у којој данас живимо. Трагедија у Рибникару и у Дубону и Малом Орашију још дуго ће утицати на наше понашање, на нашу веру у живот и на слику коју ћемо слати нашој деци", каже Миленковићева.

Разумевање дечјих проблема

Наводи да је највећи проблем у зони комуникације.

Ипак, гошћа РТС-а истиче да је битно да ако смо свесни да постоји траума и приступимо проблему на тако што ћемо да причамо – "охрабримо грађане да дођу у центар, да потраже помоћ".

"Иако тинејџери комуницирају углавном преко друштвених мрежа и даље им је потребна пажња, загрљај и лични контакт, а то никада ниједна апликација неће моћи да замени", објашњава Миленковићева.

Каже да генерацијски јаз мора да постоји, али да је суштина да је љубав одувек била љубав.

Миленковићева наглашава да је у кризи комуникације отуђеност заправо главни елемент.

"Деца траже неког са ким би могли да причају, одраслог у ког могу да стекну поверење, ко може да разуме њихов положај, односно да уважи њихову стрепњу, тугу и тако даље."

Наглашава да у тинејџерском систему и развоју личности тај мали, безазлени проблем може да буде велики.

"Зато је важно да се гледамо, зато је важно да причамо са својом децом и видећемо све оно што је потребно и да кад затреба потражимо помоћ", објашњава Миленковићева.

Наводи да не постоји ниједна посебна формула као и да презаштићеност и превелика пажња исто имају негативне последице.

"Будите негде на средини, то не може да се исприча и нема универзалног савета, али зато то можемо да осетимо", закључује дечији психолог.