Успешни и образовани Роми руше предрасуде, "рак-рана" су ипак и даље нехигијенска насеља

"Роми за Србију – Србија за Роме", тема је овогодишњег Дана Рома. Најбројнија су етничка мањина у Европи, а у Србији званично живи њих 132.000. Њихов положај се, захваљујући мерама државе и финансијске помоћи ЕУ, знатно поправља. Међутим, проблема још има, а пут до пуне интеграције и једнакости је дуг.

Иако су народ који воли песму и игру, живот им није увек музика. Највише их мучи сиромаштво, а дискриминација је део њихове свакодневице, где год да живе.

"Роми живе у нехигијенским насељима у којима нема струје и воде. Насеља су нелегална и немају могућност да се прикључе на водоводну и канализациону мрежу. Присутни су и проблеми дискриминације, запошљавања и говора мржње", указује Славица Васић из Ромског женског центра "Бибија".

Стереотипи и предрасуде

До говора мржње воде дубоко укорењени стереотипи и предрасуде.

"Истицање да су Роми ти који су учинили нешто лоше подстиче негативну слику о њима", објашњава новинарка Биљана Јовановић.

Новинар Бранко Ђурић указује да три или четири такве вести о већем изгреду или негативној појави могу да доведу до хајке. "Аутоматски се генерише и мржња и жеља за осветом", наводи Ђурић.

Школа и посао

Предрасуде руше успешни и образовни Роми. Узор су и својим сународницима, па уз афирмативне мере државе бележи се већи проценат оних који после основне заврше и средњу школу. Половина њих су Ромкиње.

"То постижемо са повећањем од 20 одсто у последњим годинама у односу на ранији период. Изузетно смо срећни податком да је један одсто студената, особа у високом образовању, ромске националности", поручује министарка просвете Славица Ђукић Дејановић.

Председник Националног савета Рома Далибор Накић истиче да је сада фокус на запошљавању, као и да се као заједница радују свакој новој отвореној фабрици, јер је то прилика да нађу посао и Роми.

"Радујемо се као заједница свакој новој фабрици која се отворила јер је то прилика да посао нађу и наши Роми. Желимо да као народ дамо допринос економском напретку наше земље", наглашава Накић.

Политичка укљученост

Роми не желе готова решења већ да се питају и одлучују о својим проблемима, па се зато укључују у политички и јавни живот.

"Имали смо у претходном сазиву петоро народних посланика који су припадали ромском народу – на месту државних секретара, помоћника министара, шефова одсека и на републичком и покрајинском и локалном нивоу", наводи Иван Бошњак, државни секретар у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

"Рак-рана" су и даље нехигијенска насеља. У решавању стамбеног питања Србији помаже ЕУ. Само у протеклих пет година за то је издвојила 30 милиона евра.

Најбоље резултате дали су пројекти, кроз које су уз кров над главом Роми добили и посао.