Истрага убиства затвореника у Падинској скели - ко је одговоран и шта је све заказало

Не смирује се бура у јавности, након вести да је 74-годишњи затвореник преминуо у затвору Падинска скела, после вишедневног мучења. Тужилаштво спроводи истрагу против тројице осумњичених младића, а против 11 запослених у затвору, међу којима је и доскорашњи управник, воде се дисциплински поступци. Чекају се одговори на бројна питања - ко је све у ланцу одговоран за убиство, да ли је и где систем заказао, на ком је нивоу безбедност у српским затворима.

Након вишенедељног психичког, физичког и сексуалног злостављања од стране тројице младића са којима је делио ћелију, 74-годишњи осуђеник је преминуо. Сви они су у Падинској скели завршили због прекршаја - осумњичени за убиство због преступа у саобраћају, а убијени због бацања петарде.

"Могла је да се изрекне можда мера друштвено корисног рада, посебно кад имамо у виду да је господин био неко ко није био претходно осуђиван, да је имао године које имао, да је у питању било само ометање јавног реда и мира“, рекла је Соња Тошковић из Београдског центра за људска права.

"Нема спора и дилеме да се за тако нешто иде у затвор као замена за неплаћену новчану казну, друга ствар ове дилеме и то треба да буде фокус, јесте питање безбедности затвореника и притвореника", каже Александар Стевановић, правник.

О безбедности у више од 20 казнено-поправних завода у Србији брине око 4.000 чувара. Они су, подсећају стручњаци, прва карика у ланцу која би морала да примети промене у понашању осуђеника и да реагује.

"Ту постоји и хијерархија моћи и правило јачег, али однос који се гради између те две стране истог новчића је можда кључан за постизање безбедности у затворима", каже Милена Милићевић, руководитељка тима за истраживање живота у затворима.

Осим о питању безбедности, у јавности се расправља и о томе зашто су у истој ћелији 20-годишњаци и пензионер. То није пракса, а и по закону старост је један од параметара за разврставање осуђеника.

"Наши заводи су пренасељени и у оквиру неких завода имате тзв. одељења у којима се налазе прекршајци. Иако се води рачуна о узрасту, постоје и неки други параметри попут питања безбедности и других потреба осуђеног или одговорног лица“, каже Никола Вујичић, криминолог са Правног факултета Универзитета Унион.

У затворима у Србији у протекле три године није се догодило ниједно убиство, тврде у Управи за извршење кривичних санкција. Због тога убиство 74-годишњака сматрају усамљеним случајем. То потврђују и истраживачи - више од две трећине осуђеника из пет затвора рекло им је да се у њима осећају безбедно.