Читај ми!

Србија има пресуда за прање новца као цео регион заједно – ипак, казнена политика је блага

Директор Управе за спречавање прања новца др Жељко Радовановић објашњава у разговору за РТС како изгледа истрага прања новца од тренутка када се посумња да је дошло до сумњиве трансакције. Истиче да у овом тренутку Србија има пресуда за прање новца као цео регион заједно. Један од највећих проблема са којима се Србија суочава на овом пољу јесте недостатак финансијских форензичара.

Српски прописи и пракса за спречавање прања новца и финансирање тероризма усклађени су са свих 40 међународних препорука, оцењује Манивал – Комитет експерата Савета Европе у извештају о напретку Србије. Такву оцену има свега 10 држава у свету. Посебно је посматрано како се Србија носи са ризицима који могу да произађу из злоупотреба дигиталне имовине.

Директор Управе за спречавање прања новца др Жељко Радовановић рекао је у интервјуу за РТС да у овом тренутку Србија има пресуда за прање новца као цео регион заједно.

Ипак, казнена политика је оцењена као блага и у наредном периоду на томе мора да се ради, истиче Радовановић.

"Највише морамо радити на одузимању, како привременом, тако и трајном одузимању имовине проистекле из кривичног дела. Е сада, вредновање једне земље и институција у овом смислу, једина власна институција која може то да каже јесте Манивал. Манивал је Комитет Савета Европе, и регионално тело ФАФТ, и оно вреднује једну земљу како примењује ове мере. Манивал је рекао своје, последња четири извештаја Манивала су позитивна и ми смо заиста на добром путу", рекао је Радовановић.

Како то изгледа у пракси, дакле од тренутка када посумњате да је нека трансакција сумњива?

Када Управа за спречавање прања новца као финансијско-обавештајна служба РС добије извештај о сумњивој трансакцији или сумњивом понашању обвезника, рецимо банке, она најпре ту информацију прими, провери, односно прикупи додатна сазнања најпре кроз постојеће базе података којима Управа располаже.

Уколико је то потребно, Управа прикупља и финансијско-обавештајне податке од својих партнера из иностранства и напомињем да је то најефикаснији механизам доласка до финансијско-обавештајних података. Потом, Управа прикупља и друге податке који су јој од значаја од других државних органа али и од приватног сектора.

Уколико Управа потврди сумњу која је изречена у извештају који је послао обвезник, Управа и своју информацију са свим доказима до којих је дошла прослеђује тужилаштву и то четири тужилаштва за борбу против корупције: тужилаштво у Новом Саду, Београду, Краљеву и Нишу и, наравно, уколико имамо сумњу да је извршено кривично дело на организован начин и Тужилаштво за организовани криминал.

Када тужилац заприми ту информацију Управе, најчешће те послове поверава посебним специјалним јединицама МУП-а – Служби за борбу против корупције и Служби за борбу против тероризма. Чест је случај да тужилац уколико осети или оцени да се ради о комплексним случајевима формира ударну групу коју поред Управе, припадника МУП-а, могу чинити и припадници свих других државних органа, који заједнички раде на решавању тог случаја. И уназад смо имали заиста неколико успешних прича у том смислу.

Реч је о великом новцу када се посматра као маса. Међутим, реч је о малом броју случајева. Зашто је то тако?

Прање новца јесте један комплексан феномен и о томе довољно говори чињеница да имамо посебно међународно тело које се њим бави. Оно најчешће има прекогранични, односно међународни елемент и сви ти најинтересантнији случајеви јесу случајеви који укључују неколико држава, односно дешавају се истовремено у неколико држава.

Рецимо, могу да се сетим једног недавног случаја. У питању је прање новца криминалне организације Надрангета из Италије. Новац, односно имовина је стечена продајом наркотика на подручју Италије, новац је интегрисан у једној од земаља, чланица ЕУ, мислим да је у питању била Малта, кроз казино и онлајн казино.

Лица која су у томе учествовала, односно која су прала новац за италијанску мафију су била са подручја Републике Србије. За то су користила лажна лична документа и део новца јесте завршио у Републици Србији, на банкарским рачунима и за куповину непокретности. Тај случај смо заједно радили са колегама из Италије. Имамо правоснажну пресуду у том случају и одузету имовину у вишемилионском износу.

Један од проблема јесте и недостатак финансијских форензичара. То није исто што и судски вештак финансијске струке. Да ли сте успели да попуните редове?

Оно што смо као систем могли да урадимо, у садејству МУП-а, Републичког тужилаштва, Управе за спречавање прања новца на Економском факултету је развијен мастер програм форензичког рачуноводства. У овом тренутку га похађа прва генерација студената и ради се о најискуснијим припадницима наших институција.

Након њиховог завршетка, ми ћемо добити негде 30 форензичких рачуновођа односно финансијских експерата који ће бити оспособљени да раде на овим пословима у наредном периоду. И оно што јесте чињеница, да охрабрујемо и друге образовне институције, зашто да не и приватне универзитете, да крену путем Економског факултета и формирају сличне смерове јер ће посла за те људе, заиста, бити доста.

уторак, 19. новембар 2024.
4° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње