Упознајте особе са Дауновим синдромом – више смо слични него различити

Особе за Дауновим синдромом у Србији имају сличне основне потребе као и већина становништва, каже председница београдског Удружења "Даун синдром" Бојана Петровић.

"Они се сусрећу са додатним изазовима због специфичних потреба као што је приступ адекватној медицинској и терапијској подршци, образовању које је прилагођено њиховим потребама, запошљавању и инклузији у друштву", наводи Петровићева.

У Србији не постоји званичан регистар особа са Дауновим синдромом, а подаци са којим располаже удружење у Београду је да има око 1.500 особа у Београду, а око 3.500 на територији целе Србије.

"Они углавном живе са својим породицама, а уколико родитељи нису преузели бригу и старање о детету, оно бива смештено у неку од специјализованих установа које пружају бригу и негу особама са сметњама", објашњава Петровићева.

Проблеми након завршене школе, тешко налажење посла

У неким земљама постоје заједнице где особе са овим сметњама могу самостално да живе уз подршку. Такав програм је започет и код нас 2004. године, али та услуга више не постоји у Београду због недостатка новца.

"Јавност у Србији је све више свесна важности инклузије, али још постоји простор за јачање и побољшање инклузије у свим сферама друштва, због чега треба наставити рад на едукацији и подизању свести. Пре свега, треба да им пружимо љубав и подршку, да их стимулишемо да што више раде ствари самостално, јер им то јача вештине, али и подиже самопоуздање. Да их што више укључимо у друштво да склапају пријатељства, јер се тако осећају прихваћено", поручује Петровићева.

Највећи проблем особа са Дауновим синдромом је после завршетка средње школе, јер им нису отворена врата што се тиче запошљавања.

"Пре неки дан смо имали као велику вест запошљавање једне особе са Дауновим синдромом, а то би требало да буде нешто што је уобичајено, да им се омогући да буду равноправни чланови друштва и да буду прихваћени", наглашава Петровићева.

Много предрасуда, честа дискриминација

Особе са Дауновим синдромом се сусрећу са различитим предсрасудама, од тога да су сви исти, да су увек срећни и насмејани и да не могу да допринесу друштву. Због тога су често дискриминисани и ускраћена су им права.

У Србији има 10 удружења и сва имају финансијске проблеме, пре свега недостатак простора и мањак подршке локалних самоуправа.

"Заинтересовани могу да ступе у контакт с нама телефоном, мејлом и преко друштвених медија да виде како могу да се укључе у неке активности или да финансијски помогну, али таквих је мало. Наш циљ је да дођемо до неког простора како бисмо могли да организујемо неке активности и догађаје, да наставимо да подижемо свест јавности о постојању овог синдрома питем различитих кампања", рекла је Петровићева.

Удружење "Даун синдром" већ трећу годину организује свечану шетњу и позива све грађане да дођу данас у 18 часова испред Градске библиотеке и прошетају заједно Кнез Михаиловом улицом до Трга републике, где ће наставити дружење уз музику и плес.

"Да свако упозна особу са Дауновим синдромом, јер наша главна порука је да смо више слични него различити", поручила је Петровићева.