Размажени или без избора – млади одбијају неплаћене праксе, живе код родитеља и у тридесетим

Миљана Пејић из Кровне организације младих изјавила је за РТС да свака пета запослена млада особа има примања око 80.000 динара, али да је потрошачка корпа 100.000 динара, што им онемогућава да се раније осамостале. Истиче да су млади спремни да раде, али да свој рад вреднују и не желе неплаћене радне праксе.

Више од 80 одсто младих који студирају у иностранству, према резултатима истраживања, радо би се вратили у Србију уз одређене услове. Са друге стране, млади који у Србији стичу дипломе и даље у великом броју размишљају о одласку из земље.

Миљана Пејић из Кровне организације младих, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекла је да млади желе да се врате у земљу доминантно због породице и пријатеља, али да младе економски разлози мотивишу да оду из земље.

"Према нашим подацима, 23 одсто младих који зарађују у земљи, што је око 40 одсто од укупног броја, зарађују више од 80.000 динара, а процењују да им је око 166.000 динара довољно за достојанствени живот. Такву плату не могу у просеку да очекују, поготово на почетку каријере", наводи Пејићева, додајући да млади често не могу ни да нађу први посао.

Нема посла у струци

Пејићева истиче да свака друга млада тражи први посао дуже од две године, док више од 70 одсто њих није ни пријављено на бироу за незапослене.

"Потребно је много напора да се види какав је положај младих који траже први посао, јер нису ни регистровани", наглашава Пејићева.

Према њеним речима, још један проблем младих је што нема посла у струци, а нису ни спремни да раде као претходне генерације, попут неплаћених радних пракси.

"Нове генерације нису спремне да свој рад не вреднују, што је сјајно. Заборавили смо да радна права, као концепт, морамо да поштујемо и да експлоатације на послу није у реду", каже Пејићева.

Пејићева, такође, указује да је велики број младих спреман да се преквалификује ако нема посао, али наводи да је потребно веће усклађивање рада и образовања.

"Програм гаранције за младе нас чека у наредном периоду. Држава би свакој младој особи која је дуже од четири месеца ван образовања или нема посао и радну праксу, понудила начин да се врати у систем", наводи Пејићева.

Без услова за осамостаљивање

Говорећи о осамостаљивању које креће око 30 године, Пејићева каже да према њиховим подацима млади немају избор и нису размажени, како се говори, јер немају примања која би омогућила раније одвајања од породице.

"Ако имамо податке да је потрошачка корпа близу 100.000 динара, а да свака пета млада особа има примања од 80.000 динара, то нам говори да немају услова да се осмостале", истиче Пејићева.

Наглашава да је већина младих принуђена да поред свог примарног посла има и хонорарне, те да је потребно студентима који желе да раде, омогућити флексибилно радно време.