Повреда на раду – радници између уцена послодаваца и правне заврзламе

Сачувати посао или кренути у потрагу за правдом – многи су прећутали повреду на раду, јер су били пред избором: отказ или одштета која им по закону припада.

"Пацијенти леже, а њихови послодавци су пробали материјално да компензују да се то не пријави, што није то у реду. Све нам кажу – колико им је понуђено, шта, чак су биле и уцене да некога од породице не отпусте из фирме ако не прећуте повреду", каже проф. др Александар Миловановић, директор Института за медицину рада Србије "Др Драгомир Карајовић".

Поступак траје годинама

А када се поднесе пријава против послодавца, поступак по правилу траје годинама. Правна заврзлама од које и адвокате некад боли глава, укључује више страна и институција.

Иако послодавац има законску обавезу да запосленом достави извештај о повреди, у пракси се то не дешава увек.

"Често се дешава да повреда није пријављена – нема је у евиденцији, нити у статистици државе. Да се све пријаве повреда пријаве, статистика би била другачија. Просто је немогуће да у западним и источним развијеним земљама имате на десетине хиљада повреда на раду годишње, а у Србији неколико – да их набројите на прсте обе руке", указује Миловановић.

Права радника

Прошле године су на послу у Србији погинула 42 радника. Послодавац року од 24 сата мора да достави инспекцији за рад извештај о тешкој повреди или смрти.

Ако је радник лакше повређен, рок за извештај је пет дана. Радник има право на материјалну, али и нематеријалну накнаду штете.

"Да би запослени остварио право накнаде штете, радник повреду мора да пријави послодавцу и да оде код надлежног лекара који га прегледа и утврђује да ли је дошло до повреде на раду и каква је то повреда. Дужина трајања поступка зависи од броја сведока, ажурности вештака, квалитета анализе, да ли странак има примедбе. То траје минимум две године", истиче адвокат Милош Тошић.

Положај страних радника

Прошле године усвојене су измене Закона о безбедности и здрављу на раду. Инспекција је прошле године обавила више од 65.000 надзора, али стручњаци кажу да би превентивне контроле услова на раду требало да буду чешће.

И страних радника је све више, а питање је да ли су обавештени о својим правима. У медијима су се помињали нехумани услови за рад у појединим фирмама.

"Има доста непријављених радника, поготово на фреквентним пословима где се повремено ради, као грађевина или сезонски послови. У пракси се дешава да ако запослени отвори боловање од три дана, онда послодавац мора да обавести инспекцију рада која излази на терен", објашњава Горан Пећанац, председник Синдиката радника Србије.

Новим Законом повећане су казне за посладавце који непријављују повреде на раду. Прошле године је у Србији 3.455 радника тешко повређено, а инспекција је поднела само тридесетак кривичних пријава против послодаваца. Међутим, скоро све су одбачене, показују подаци Тужилаштва.