За једне пракса за друге путоказ за живот - како млади помажу деци без родитељског старања

Најважније је да се деци без родитељског старања омогући да се образују, лакше запошљавају и интегришу у друштво, каже за РТС Душица Јелеч из Центра за унапређење друштва који промовише унапређење друштвеног живота угрожених група посебно деце.

Пројекат који покреће Центар за унапређење друштва жели да помогне угроженим групама кроз дуално образовање студената хуманистичких наука – будућих социјалних радника, психолога, дефектолога. На тај начин би студенти обављали стручну праксу и оспособљавали се за будући позив, волонтирајући у домовима за незбринуту децу.

"Обе групе су у бенефиту и до сада су остварили одличне резултате. У сарадњи са 5 београдских факултета успевамо да оформимо групе студената које су нам потребне током године. Ове године имамо око 60 студената и 100 деце узраста од 2 до 12 година. Осим у Београду, радимо и у Белој Цркви где нам недостају студенти, односно волонтери. Велики је изазов радити у малим срединама, у Београду су сви сконцентрисани. Ми управо тражимо младе људе који можда уче од куће, или су мастер студенти, а који би могли да се посвете у свом крају овој деци", објашњава Јелеч.

У Београду су обухваћена три дома где су деца узраста од 6 до 18 година, у дому у Белој Цркви обухваћено је 26 малишана. Желе да обухвате све домове у Србији, следећа станица им је Панчево.

"Циљ програма је да подигнемо капацитете деце за самосталан живот, да развијамо њихове социјалне, когнитивне, емоцијалне и физичке способности. То смо постигли кроз активности које студенти са њима спроводе ван домова. Успели смо да утичемо на њихову срећу, да се боље осећају, да једва чекају да виде свог студента-друга, да се лепше понашају у јавном псростору, да се спремају за школу, да више уче и одржавају хигијену у простару где бораве. Остварили смо бенефите у свим сферама, и то нам је најважније", истиче Јелеч.

Центар покреће и програм подршке самохраним родитељима, којих има око 300.000 у Србији. Реч је углавном о вишечланим породицама, а родитељи су често незапосленим или болесни док брину о малолетној деци.

"Започели смо и програм са удружењем 'Самосталан али не сам' тако што формирамо парове од младих који су изашли из домова пре неколико година и који су прошли то искуство, и сада су ментори младима који се спремају за излазак. На тај начин желимо да им помогнемо да се припреме што боље за оно што их чека у спољној средини", рекла је у разговору за РТС Душица Јелеч из Центра за унапређење друштва.