Потомци Васе Чарапића за РТС: Чини се да нам је слобода дата, али се неко морао изборити за њу

Неустрашиви змај са шумовитих обода Авале - често су током историје тако карактерисали Василија Васу Чарапића.

Рођен 1768. године у селу под Авалом - Белом Потоку прилику да докаже јунаштво добио је већ у раној младости. Током Аустријско-турског рата у Кочиној крајини борио се на страни овдашњих добровољаца и показао као непоколебљив и срчан.

Тиме је и заслужио место кнеза грочанске нахије по повратку са фронта, али и поверење Карађора, па је по легенди, био један од ретких који је на његова врата могао да покуца ненајављен.

"Када су Јаничари кренули у помоћ београдским дахијама1804. године, на наређење Карађорђа, Васа им је направио заседу у Лештанима, где је побијено много Турака и где је одузето велико благо које је он поделио са народом. Такође, на сам наговор Васе, Карађорђе је покренуо ослобођење Београда 1806. године", каже Немања Чарапић, потомак Васе Чарапића.

У борби за ослобођење Београда, Васа Чарапић предводио је 3.000 устаника, са задатком да освоје Стамбол-капију, која се налазила код данашњег Народног позоришта. Борба је трајала целу ноћ, варош је заузета, али је у том јуришу Чарапић изгубио живот.

"Од Трга републике до Студентског трга имамо улицу Васе Чарапића. Она је данас међу нама Београђанима познатија као Васина улица. Ту на почетку Васине улице или Васе Чарапића, између споменика кнезу Михајлу и Народног позоришта била је Стамбол Капија, најзначајнија утврда Турака тога периода и представљала је брану за устанике да ослободе Београд. Приликом јуриша на Стамбол Капију, који је водио Васа Чарапић, ту је смртно рањен. Њега су касније пренели у шатор Карађорђа који се налазио на Ташмајдану и он је преминуо", прича Растко Чарапић, потомак Васе Чарапића.

У знак сећања и захвалности на тај његов чин, испред Народног позоришта на плотову на почетку Француске улице, Краљ Петар први Карађођевић је 1910. године подигао споменик Васи Чарапићу, рекао је Растко Чарапић.

Васа Чарапић сахрањен је у манастиру Раковица. Његово име и данас живи - многобројне спортске и културне организације зову се баш по њему. Основна школа из његовог родног места са његовим именом недавно је одликована Светосавском наградом, а при крају су и радови на музеју који ће бити посвећен "Змају од Авале". Све те установе, кажу потомци, треба да буду прожете једном идејом.

"Треба да симболизује једна ствар која је нама можда најзначајнија у овом тренутку, а то је слобода. Сви ти људи кроз историју и Васа и Карађорђе и Милош и у Првом српском устанку и у Другом српском устанку, у Првом светском рату и у Другом светском рату су се борили за једну ствар, а то је слобода, која се нама у овом тренутку чини можда као дата, а није тако. Сви они су се морали изборити, а ми мислим да то у овом тренутку прелако узимамо као задато", каће растко Чарапић.

Немања Чарапић каже у знак сећања на Васу сваке године организују Братство Чарапића у другом месту. Прошле године је, каже, било у Горажду, а ове би требало да буде у Београду, на Авали.

Васина улога у војно-политичком животу Србије записана је, сасвим извесно, и у породичним генима. Тако је и његов предак Марко Ј. Чарапић 1804. побуну платио главом у дахијској Сечи кнезова. Војводску традицију наставио је и Васин син - Илија, који је постао својевремено први управитељ Београда.