Музеј аутомобила остао без адресе, градске власти обећавају да ће пронаћи адекватан простор

Музеј аутомобила, основан пре 30 година у Улици мајке Јевросиме, који је посетило близу милион људи, од данас не постоји. Закон о реституцији вратио је наследницима зграду, а њихова идеја није да ту и даље буде музеј. Шта ће бити са вредним експонатима, међу којима су олдтајмер Јосипа Броза Тита, ауто премијера др Зорана Ђинђића, фар са аутомобила у коме је убијен краљ Александар, питање је за Град Београд, који је један од оснивача музеја.

Ово је тренутак када аутомобил из филма Маратонци трче почасни круг заувек напушта Музеј аутомобила у Улици Мајке Јевросиме 30. Експонати, један по један, селе се у приватне гараже широм Београда, јер је зграда музеја на основу Закона о реституцији враћена власницима, а олдтајмери немају нови дом.

"Овај објекат је одузет власницима 1944. године и власници су покренули реституцију која је трајала неких пет година и њима је то враћено. Њима то и припада ту, то није никакав проблем, али проблем са музејем је настао што град као оснивач није дао ни алтернативно решење где ће да се збирка, музејска грађа, архива, блиблиотека склони", објашњава директор и власник Музеја аутомобила Богдан Петковић.

Зграда коју је до сад користио Музеј аутомобила изграђена је 1929. године, као прва јавна гаража у центру града, по плановима руског архитекте Валерија Сташевског. Гаража је 65 година касније претворена у музеј.

Основали су га Скупштина града Београд и некадашњи министар културе Братислав Петковић, иначе колекционар и власник збирке историјски значајних аутомобила и архивске грађе о развоју аутомобилизма у Србији. Збирка садржи педесет возила, између осталог, аутомобиле Јосипа Броза Тита, Зорана Ђинђића. Најстарији олдтајмер има 127 година.

"Што се тиче саме колекције, она представља ту врсту иделаног пресак аутомобила који су вожени на овим просторима, малтене од првог аутомобила па до неких осамдесетих година 20. века. Ту ћете наћи краљевске, председничке лимузине, аутомобиле под знацима навода обичних људи", истиче кустос Музеја аутомобила Марко Миљковић.

Музеј је за 30 година посетило нешто мање од милион љиди. Осим олдтајмера, поседује богату документацију, опрему и експонате-витрину са личним стварима Сретена Костића, првог српског шофера, који је возио краља Петра, фарове аутомобила у којем је убијен краљ Александар, прве саобраћајне прописе и законе, постере, возачке дозволе, регистарске таблице.

Тражи се нова локација за музеј

Овде се налазила и билиотека са више од хиљаду наслова. Од градских власти нам је стигло саопштење да је Град тражио да се поступак исељења одложи, али то није прихваћено.

У саопштењу стоји да је још пре четири године одлучено да се пословни простор испод Бранковог моста, по одлуци Владе, након потпуне реконструкције, додели Музјеу аутомобила.

Међутим, почетком 2022. стручњаци су закључили да из безбедносних, урбанистичких и грађевинско-архитектонских проблема, то није могуће. Из Града поручују да ће у наредном периоду решити наслеђени вишедеценијски проблем простора Музеја аутомобила.