Родно буџетирање – где су ревизори уочили пропусте

Србија је једна од седам земаља у Европи која спроводи родно одговорно буџетирање. У Србији има 2.650 директних и индиректних буџетских корисника, али у том повезивању Државна ревизорска институција закључује да још није дошло до, како кажу, потпуног уродњавања, укључивања родне перспективе у циљеве и показатеље. Ревизијом је утврђено да 35 одсто локалних самоуправа ради родну статистику, а тек свака 10 и родну анализу.

Циљ родног буџетирања је да се смање разлике у примањима и пословним шансама мушкараца и жена, или рањивих група. Након провере државних књига за протеклу годину, ревизори су уочили пропусте и доставили примедбе министарствима финансија и људских и мањинских права.

Врховни државни ревизор Никола Стефановић каже да то не значи посебан буџет за жене.

"Суштина је да се имплементира родна перспектива, да се родно одговорно буџетирање интегрише у планирање буџета. Анализирајући имплементацију акционог плана, од 55 предвиђених активности само је 44 одсто имплементирано, што је можда један од разлога зашто је платни јаз, уместо да се смањи на седам порастао на 14,4 одсто", наводи Стефановић.

Примедба ревизора је и да нека поља, попут обавезе пријављивања породичног насиља, нису била попуњена. Нека су изостављена, а за неке нема техничких услова.

"На нивоу покрајине, информациони систем је унапређен. Подаци о примени на локалном нивоу су непотпуни и закључили смо да се на локалном нивоу знатно касније кренуло са применом. Такође, јединице локалне самоуправе немају довољно изграђене капацитете за родно одговорно планирање и буџетирање", додаје Стефановић.

Похвале из УН

Из Уједињених нација стигла је похвала Србији што већ девет година у планирању државне касе користи родно буџетирање.

Оља Јанковић Лековић из организације "UN Women Srbija" истиче да је Србија препозната као једна од седам држава у Европи, а и шире, која спроводи на добар начин реформу јавних финансија.

"Ревизија је уствари указала шта је у систему потребно додатно урадити да се јавне политике које се односе на родну равноправност нађу и повежу са буџетом", истиче Јанковић Лековић.

Министарству финансија је сугерисано да боље планира и анализира ставке, а Министарству за мањинска права да прецизирају изворе средстава и укључе пројекте који су протекле године остали ван буџета.