Операције катаракте и вантелесна оплодња и у приватним клиникама о трошку РФЗО

Како би се смњиле листе чекања за вантелесну оплодњу и операције катаракте, Републички фонд за здравствено осигурање закључио је уговоре са приватним здравственим установама.

Ивана Ђунисијевић из РФЗО каже за РТС да на операцију катаракте чека око 19.000 осигураника, а да је претходне године у приватним установима урађено 18.000 операција, док евиденције о листама чекања за вантелесну оплодњу не постоје.

"Примећујемо да је интересовање за операције катаракте код приватника једнако оном у државним институцијама. Што се тиче вантелесне оплодње, ту мало више иде у корист приватника у односу на државне болнице, али морам да напоменем и да су код државних установа капацитети мањи него код приватника", наводи Ђунисијевић.

Операције најчешће у Београду, 28 установа за катаракту, 16 за вантелесну оплодњу

Ђунасијевић истиче да се интервенције најчешће изводе у Београду, зато што је са клиникама из престонице Србије закључено највише уговора.

"У овој години имамо две нове установе са којима сарађујемо што се тиче катаракте, тако да је укупан број приватних клиника за операцију катаракте 28; што се тиче вантелесне оплодње, ове године је закључена сарадња са једном новом установом, а укупан број је 16", каже Ђунисијевићева.

Операција катаракте и процедура

Говорећи о процедури за пријаву на листу чекања за операцију катаракте, Ивана Ђунисијевић објашњава да је услов за одлазак на операцију код приватника, а на терет РФЗО, тај да подносилац захтева мора да се нађе на листи чекања.

"Дакле, мора да крене од изабраног лекара и прегледа на ком се утврђује офтамолопки проблем. Даље се упућује у виши систем здравствене заштите – болницу или клинички центар. Тек тамо лекар утврђује да ли је неко за операцију, и уписује га на листу чекања", поручује саговорница из РФЗО.

"Када се осигурано лице стави на листу чекања, он има могућност да се оперише на терет средстава РФЗО и у приватној клиници. Да би се то догодило, потребно је да буду анкетирани од стране републичког органа, где би требало да им се предочи могућност да се оперишу приватно, објасни на који начин је то могуће и назначи да је бесплатно, осим партипације у неком процентуалном износу сочива."

Вантелесна оплодња – ко има право и колико важи потврда 

Ђунисијевићева истиче да код подношења захтева за вантелесну оплодњу процедура подразумева да жена, са партнером или без њега, добије одобрење стручне комисије где бира здравствена установа за операцију.

"Све нформације се потом прослеђују РФЗО, где се даље захтева преглед. Након одобрења од комисије, подносилац захтева добије потврду која важи годину дана и у тих годину дана мора да се започне са процедуром вантелесне оплодње", каже саговорница.

Право на вантелесну оплодњу о трошку државе имају све жене до навршених 45 година, али постоје и разлике у броју покушаја.

"За прво дете, број покушаја није ограничен. И стимулисани покушаји, и криоембрионтрансфера и неогранично замрзавања ембриона. Што се тиче права на друго дете, без обзира да ли је прво дете добијено из поступка вантелесне оплодње или природним путем, парови имају право на два стимулисана покушаја, три криоембрионтрансфера и неогранично замрзавање ембриона", закључује Ђунисијевићева, и наглашава да постоји и трећи аспект где поступци са дарованим репродуктивним ћелијама имају право на три стимулисана покушаја, три криоембрионтрансфера и један увоз репродуктивних ћелија из иностранства.