Хитлерова директива изложена у Народном музеју Србије

Премијерка Ана Брнабић уручила је јуче директору Музеја жртава геноцида Дејану Ристићу оригинални документ Директиве бр. 25 којом је немачки канцелар Адолф Хитлер 27. марта 1941. године издао наређење за напад на Краљевину Југославију и Краљевину Грчку.

Директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић каже да је реч о веома застрашујућем документу који је значио поништавање Југославије.

"Као припадник српског народа, дакле не само као историчар професионално, већ и лично, осећам се пре свега захвално. Са друге стране и узбуђено и захвални што смо успели као држава Србија да откупимо тај документ од Сједињених америчких држава и трајно похранимо у Музеју жртава геноцида. Документ је сада у нашем трајном власништву", истакао је Ристић, први човек Музеја жртава геноцида.

Реч је о Директиви којом је 28. марта 1941. године Хитлер наредио здружени напад на Краљевину Југославију и Краљевину Грчку. Дејан Ристић се осврнуо на сам садржај злогласне Директиве бр. 25.

"Када се сада коначно нађете испред тог документа, имате га у рукама, и свако од наших грађана може да га погледа, прочитате тај садржај, схватате да се налазите пред текстом од свега четири странице. Оригинал Директива 25 је документ којом се наређује поништавање наше земље и српског народа. Налазите се пред документом који је непосредно произвео стварање Независне државе Хрватске, геноцид над Србима на тој територији, многе злочине против човечности и над припадницима нашег народа" нагласио је Ристић.

Са друге стране, према његовим речима, документ је такодје произвео или испровоцирао неизмерно јунаштво нашег народа, и коначно ослободилачку борбу и ослобођење наше државе од окупатора тог 15. маја 1945. године.

"Директива 25 заиста страшна"

Ристић напомиње да је "Директива 25 заиста страшна", "један од два најдраматичнија писана историјска извора читаве националне историје српског народа".

Први је Аустроугарска објава рата Краљевини Србији 28. јула 1914. године која се чува у Државном архиву Србије. Сада су у поседу Републике Србије у власништву оба оригинала тих злогласних докумената, и према Ристићевом ставу, "то су они историјски извори пред којим занемите".

"Пре свега када их прочитате, ви неминовно занемите од бола, од запитаности како једно људско биће као Адолф Хитлер је могло да нареди бестијални, брутални напад на једну независну демократску неутралну државу каква је била Југославија, и фактички произведе све оно што та Директива 25 налаже, изазове страшне драматичне трагичне последице по наш народ и државу у Другом светском рату.На тај начин из тих докумената је потребно учити, колико год они били тешки и мучни, да би људи схватили да се нажалост историја понавља оним појединцима, заједницама народима и државама који је недовољно познају", каже Ристић и у једној речи дефинише ову страхоту од четри године - нељудскост. Само четири стране Хитлерове Директиве изазвале су симболично четири године пакла Другог светског рата.

"Сам Бог зна колико се поклапа тај број четири страница и године страдања. Наравно, нису они могли да унапред знају да ће баш толико трајати. Имате само те четири стране пред собом и знате шта оне значе и осећате се врло узнемирено поводом тога. Ми историчари смо знали за постојање овог застрашујућег документа и тог садржаја, јер су копије објављиване у разним научним радовима", открио је директор Музеја жртава геноцида и додао да су овај артефакт преузели од председнице Владе Србије и премијерке Ане Брнабић.

Искуство непосредног сусрета са историјом

"Овде имате то искуство непосредног сусрета са историјом, али не са оном лепом, величанственом, него са најтежом и најмрачнијом историјом", истиче Ристић. Како су сазнали из Музеја жртава геноцида, није сачувано свих 13 оригинала Директиве 25, а неки се налазе у немачким институцијама. Редовно су у контакту са грчким колегама, јер је по тој директиви испланиран напад о на Грчку.

"Детектујемо да ли се налазе други оригинали у грчким националним установама културе, то је сада читав процес пред нама. Улазимо у истраживање и анализу које су то личности најближи сарадници Хитлера из сфере политике, војске, безбедносних структура који су парафирали тај документ пре него што га је он потписао. Верујем да ће и ту бити још неких неочекиваних изненађења за све, не само нас историчаре, већ за читаву нашу јавности. Истраживања о овом документу заправо тек сада почињу када га имамо у нашем власништву", нагласио је Ристић.

Култура сећања представља дуготрајно и мукотрпно суочавање са прошлошћу

Овај изузетни артефакт биће изложен све до 18. фебруара, поводом обележавања Сретења - Дана државности Србије.

Осим директора Музеја жртава геноцида Дејана Ристића, данас се јавности обратила званично и директорка Народног музеја Србије Бојана Борић Брешковић.

Она је нагласила да је "изузетна одговорност учествовати у представљању сведочанства једног посебног историјског, друштвеног, и за све нас потресног историјског тренутка". Борић Брешковић је навела да ти догађаји неизбежно подсећају на тај страшан период злочина и страдања народа у Другом светском рату "да би нас научили да култура сећања представља дуготрајно и често мукотрпно суочавање са прошлошћу".

"Народни музеј Србије као најстарија и централна музејска институција има одговорност да преиспитује, утврђује, критички проматра и одговорно стоји у моментима у којима прошлост оживљава са циљем да из ње и од ње учимо, негујући токове колективног памћења", закључила је Бојана Борић Брешковић.

Шта значи документ

Подсетимо, на основу иницијативе коју је Музеј жртава геноцида упутио председнику Србије Александру Вучићу, као и на молбу председника Републике, Влада Србије обезбедила је неопходна средства како би 29. новембра 2023. године био купљен један од најзначајнијих докумената за целокупну историју српског народа.

Директива бр. 25, потписана од стране Адолфа Хитлера, сачињена је у тринаест оригинала од којих је један од њих од сада у власништву Републике Србије.

Наведени прворазредни историјски извор од данас је трајно похрањен у Музеју жртава геноцида. Овај документ значио је почетак Другог светског рата на целокупној територији Краљевине Југославије, а до њега је дошло у раним јутарњим часовима 6. априла 1941. године. Упоредив је по значају са телеграмом објаве рата Краљевини Србији од стране Аустро-Угарског Царства од 28. јула 1914. године.