Српска оклопна возила добијају нови "Заставин" топ, разорно оружје у завршној фази развоја

Развој топа М12 траје последњих десетак година и представља унапређење југословенског топа М86 калибра 30x210Б милиметара, који је "Застава" развила осамдесетих за опремање БВП М80. Међутим, та возила остала су наоружана топом калибра 20 милиметара.

"Аутоматски топ М12 калибра 30 милиметара по динамици и кинематици представља најсложенији систем који Застава оружје производи, а који мало ко на свету може да произведе у том калибру због комплексности система, јер захтева озбиљне технолошке могућности. Уградња овог топа могућа је на различитим борбеним возилима, а служи за противоклопна дејства велике пробојне моћи", рекао је конструктор "Застава оружја" Марко Миљковић поред изложених топова на приказу "Гранит 23".

Топ калибра 30 милиметара домета је до 3.000 метара, служи за подршку пешадији, уништавање слабије утврђених бункера и заклона.

"Овај калибар кратким рафалом пробија зид куће или стамбене зграде, уништава друга оклопна возила, пре свега МРАП и лаких оклопњака као што је ЈЛТВ, на пример. Такође, важна ствар је и онеспособљавање тенкова, јер овај од 30 милиметара може да са даљине од 1.000 метара да потпуно онеспособи сензоре и сву спољну опрему на тенку, и што је најважније уништава активно реактивни оклоп. Пример је америчко противпанцирно зрно 30x173 милиметара које на 1.000 метара, када погоди циљ под углом од 30 степени, пробије челичну плочу од 59 милиметара. Ако погоди под правим углом, што је мало вероватно, може да пробије и више. Зато за све ово важи правило - добро увежбана посада у добро испланираном нападу", каже Горан Јанићевић, уредник емисије "Дозволите…".

Нови топови већ су почели да се интегришу на борбена возила Војске Србије.

Технички-ремонтни завод у Чачку почео је крајем прошле године радове на модернизацији југословенских борбених возила пешадије М80А на стандард М80АБ1, а у овој години предвиђено је да у јединице Војске Србије стигну прве две чете од укупно 26 комада и то баш са новим Заставиним топом од 30 милиметара, писао је недавно стручни сајт Балканска безбедносна мрежа.

Током 2000-их нови светски тренд постали су брзи и лако заштићени точкаши, али са великокалбарским оруђима, те се пажња са М80 усмеравала на "лазаре".

"Војска Србије је 2012. године дефинисала тактичко-техничке захтеве за ново ОБВТ наоружано топом 30 милиметара, спрегнутим митраљезом и два лансера савремених противоклоних вођених ракета. Такав 'лазар' треба српска пешадија. Застава је покренула пре десетак година развој новог топа у НАТО калибру 30x173 милиметара на бази оног старог М86. Као алтернативна понуђена су решења 'лазара 3' са руским калибром 30x165 милиметара, али у Украјинском рату врло јасно се показала предност 30x173 милиметара подржаног добрим системом за управљање ватром. Раније процене Војске Србије потврдиле су се у великом рату", каже за РТС војни аналитичар Александар Радић.

За исти калибар топа интересују се и у хрватској војсци.

"Калибар 30x173 милиметра свима је пожељно решење и Хрватска војска је израелску куполу са таквим топом уградила на осам точакаша 'патрија' АМВ. С обзиром на то да су набавили 126 комада и да се планира набавка још 30 комада, Хрвати планирају да повећају на 15-16 комада број возила са америчким топом 'бушмастер' МК 44С. Готово сва остала возила имаће само митраљез 12,7 милиметара као основна варијанта 'лазара 3' у наоружању српских пешадијских батаљона", објашњава Радић.

Како је Југославија развила топ калибра 30 милиметара

"Став војног врха из 1978. године био је да борбено возило пешадије М-80 треба да има калибар 30 милиметара као основно средство, а серијска производња са калибром 20 милиметара била је само прелазно решење. У Крагујевцу је тада пројектовано домаће решење у калибру 30x210Б милиметара. То је био метак за совјетски бродски топ, извршно, врло моћно оруђе које је коришћено у Југословенској ратној морнарици. 'Заставин' топ уведен је у наоружање под ознаком М86, у варијанти са једноструким храњењем, али захтев војске је био да мора да има двоструко храњење, односно да нишанџија бира између две врсте муниције зависно од објекта дејства - распрскавајућим зрнима по меким циљевима као што је жива сила или пробојним по тврђим циљевима", подсећа Александар Радић.

Пре почетка рата у Југославији израђена је једна чета БВП М-80АБ са топом калибра 30 милиметара.