Ромкиње најугроженије, у просеку живе 48 година - 85 здравствених медијаторки у обиласку ромских породица

Дискриминисане и по основу пола и по припадности најугроженијој националној  заједници, Ромкиње су у тежој позицији од осталих. Ретко иду код лекара, у просеку живе 48 година.

"Раније се живело тешко, сад се живи као мало боље, али овде ретко која иде код лекара. Значи ако су трудне, кад затрудне, тад оду код лекара и после, кад се сете", указује Ромкиња Снежана Мадјупаљ. 

Према речима Азизe Ахмети, секретарке ромске канцеларије у Костолцу мањи број их иде код гинеколога.

"Да не кажем: на мамографију, оне и не знају шта је то. Ја мислим да би то било добро да свака Ромкиња иде на преглед и да види своје стање. Можда има некад нешто, можда не знају шта је то, да се установи, да не буде после касно, да се спасе макар један живот", апелује Ахметијева.

Рана удаја и напуштање школе  

О њиховом животу углавном одлучују мушки чланови породице. Батине су једини вид насиља који препознају, а због ране удаје и рађања већина напусти образовање већ у основној школи.

"У Костолцу је велика ромска заједница, Костолац је по броју присилних малолетничких бракова други у Србији. То је оно што ми знамо и што су на пример неки дечји бракови видљиви. Постоје невидљиви дечји бракови где деца уз сагласност родитеља напуштају земљу и о том броју ми не знамо", истиче Ахметијева.

Велику улогу ка освешћивању Ромкиња, имају здравствене медијаторке.

"Било је великих проблема са њиховим мужевима. Нису им дозвољавали да иду код гинеколога, чак је долазило до туче. Онда сам њима објаснила да је то јако битно за њихово здравље и за здравље детета које треба да дође на свет. Али се померила та граница", наводи Весна Јовановић здравствена медијаторка у општини Раковица.

Циљ - продужити животни век ромској популацији 

Помака има, али се ка бољитку иде ситним корацима.

Драган Ђорђевић, саветник у Министарству здравља, каже да увек може боље, У овом овом тренутку има 85 здравствених медијаторки које имају задатак да сваки дан изађу на терен и обиђу пет породица.

"Ако ми видимо да ту има 85 здравствених медијаторки, то је годишње око 100.000 посета. Када се почињало, животни век Рома је био 58 година. То јесте циљ овог програма да се продужи животни век ромске популације", наглашава Ђорђевић.

У претходном периоду готово 6.000 Рома добило је изабраног лекара, вакцинисано је више од 14.000 деце, а око 13.000 Рома добило здравствену књижицу. И то захваљујући здравственим медијаторкама, које и даље чекају решење свог радно-правног статуса.