Порастао број становника у неформалним насељима – живе у зачараном кругу сиромаштва и дискриминације
У последњих неколико година значајно је порастао број људи који живе у неформалним насељима у Београду, показује истраживање Центра за интеграцију младих. Број домаћинстава 2022. већи је за 46 одсто него 2018. године. Разлоге виде у пресељењу из других градова Србије у Београд и враћању људи из иностранства, најчешће Рома који углавном долазе из Немачке. Налази до којих је дошао Центар за интеграцију младих још једна је потврда гомиле проблема које имају људи у неформалним насељима: од лошег здравља, ниског образовања, малих зарада, до дечјих бракова.
Роми готово по правилу права остварују на тежи начин, када су уопште у прилици да их остваре. Предрасуде и дискриминација прате их на сваком кораку. И сопственим искуством оперска уметница и народна посланица Наташа Тасић Кнежевић указује на то да последице дискриминације могу бити озбиљне, чак и опасне по људски живот.
“Ја сам исто доживела дискриминацију на порођају, четири породилишта сам јурила по Београду да се породим. Пукао ми је водењак, у Вишеградској су ме примили зато што ме је доктрока препознала са телевизије. Порођај ми је трајао 20 сати услед компликација, једва смо живе остале ћерка и ја“, каже Наташа Тасић Кнежевић, заменица председника Одбора Народне скупштине за људска и мањинска права и равноправност полова.
Већина има здравствену књижицу, али ретко одлазе лекару
Ка разним компликацијама може одвести то што девојке из неформалних ромских насеља ретко одлазе на гинеколошке прегледе, чак и када су трудне. Центар за интеграцију младих саопштава и да већина људи у тим насељима, њих преко 80 одсто, има здравствену књижицу, али да слабо траже помоћ лекара.
“Велики број њих, 42 посто, наводи да имају неко хронично обољење. Углавном су то респираторни проблеми јер живе у неформалним насељима. Они зими греју гуму, пале пластику, све могуће што може да гори се ложи. Ужасно велики проблем је и прва трудноћа, односно репродуктивно здравље. Ту је превенција, чини ми се, најзначајнија, а не постоји уопште“, наводи директор Центра за интеграцију младих Марко Тошић.
Децу рађају девојчице са 14 година
Поражавајући податак је, додаје, и то што 77 одсто жена из неформалних насеља први пут роди између 14 до 19 година.
Деца у уличној ситуацији, која рађају децу, неретко су жртве злостављања и експлоатације, кажу упућени. Као велики проблем истичу дечје бракове.
“Потребно је пружити подршку и том новорођеном детету које често има и неку од заразних болести, то је табу тема код нас, о томе нико не жели да прича, то покушавамо што више да затрпамо. Морају законом да се кажњавају људи који уговарају те бракове, који спречавају ту децу да заврше школе, који спречавају ту децу да постану одрасли, здрави, прави људи“, истиче Наташа Тасић.
Мали проценат школованих и запослених
У неформалним насељима, више од 70 одсто мајки нема завршену основну школу. Само два одсто има трогодишњу средњу школу, а четворогодишњу мање од један одсто.
Мушкарци стоје боље са резултатима у области образовања. Недовољно образовање повлачи нове изазове – теже запошљавање и немогућност остваривања веће зараде.
“Формално је запослено 1,3 посто мајки и девет посто очева, остало је све на сиво, на црно, на полусиво, на полуцрно. Секундарне сировине и тако даље... Већина њих живи са месечним примањима до 24.000 динара, односно 60 посто. Овде укључујемо и социјална давања, а не само њихове зараде. Ако узмемо у обзир да су то петочлане породице, дођемо до рачунице да сваки члан породице живи са 5.000 динара месечно. Немогуће је саставити крај с крајем“, наводи Марко Тошић.
Чини се да краја проблемима људи у неформалним насељима нема, а ни довољно решења. Зато су, како оцењују стручњаци, Роми у неформалним насељима у зачараном кругу сиромаштва.
Коментари