Да ли је могуће на суду доказати лекарску грешку

Након што је Апелациони суд укинуо пресуду анестезиологу осуђеном на три године затвора због смрти трогодишње Ање Граховац после операције катаракте, многи су се запитали да ли је могуће доказати лекарску грешку. Ања је умрла пре 16 година, а предмет је поново враћен на суђење.

Докторка Драгана Малетић, специјалиста медицинског права, каже за РТС да већина спорова у парничном поступку траје тако дуго из многих разлога.

"Први разлог је што су судови страховито преоптерећени, што судије у београдским судовима имају од 500 до чак 800 предмета, и из тог разлога не могу да заказују суђења у неком мањем размаку. Размак је од три до четири, па чак некада и пет месеци. Сада се заказују суђења за март и за април", наводи докторка Малетић.

Сматра да не можемо да се љутимо на судије и истиче да нису лењи и неспособни, већ су преоптерећени.

"Друго, немају ни суднице. Две судије деле исту судницу, па један суди један дан, други суди други дан", напомиње докторка Малетић.

"Већа је шанса да пацијент на суду добије парнични поступак"

Што се тиче конкретно спорова за накнаду штете настале након лекарске грешке, Малетићева истиче да су они посебно специфични јер је доказни поступак оптерећен.

"Одређује се вештачење, па се стављају примедбе на налаз вештака, па док вештак одговори на примедбе, па ако није задовољан има право да тражи да вештачи неки виши орган. Ако је вештачио појединац, онда тражи вештачење комисије, па на крају од судско-медицинског одбора", наводи докторка Малетић.

Каже да је већа шанса да пацијент на суду добије парнични поступак јер је кривично дело несавесног лечења болесника формулисано у закону тако да биће самог дела подразумева да је лекар у лечењу применио очигледно неподобно средство.

"Ниво те неподобности мора бити доведен до стадијума очигледности. Друга ствар, и вештаци када вештаче у кривичном поступку, они знају да је лекар, колега из исте специјалистичке области у медицини, на оптуженичкој клупи, за разлику од парничног поступка где је он само сведок", објашњава докторка Малетић.

Истиче да су зато вештачења објективнија у парничном него у кривичном поступку.

"Друга ствар, у кривичном поступку је у приличној мери скраћен поступак. Суд најчешће одмах одређује вештачење и одмах од стране судско-медицинског одбора. Некада чак и не позива лекаре против којих је поднета кривична пријава ако добије налаз судско-медицинског одбора да је лечење било у складу са правилима и да нема лекарске грешке", наводи докторка Малетић.

"Правда је спора, али достижна"

На питање колико често пацијенти могу да добију правду по коју су дошли, докторка Малетић каже да ће сваки пацијент који је погрешно лечен у поступцима за накнаду штете настале услед лекарске грешке добити правду на суду.

"Има она максима да врана врани очи не вади. Није то баш тако. Када вештак има пред собом ситуацију да треба да утврди да ли су лекари који су лечили пацијента поступали противно правилима медицинске струке, уколико јесу у чему се састоје њихови пропусти и да ли су управо ти пропусти довели до штете, нема вештака који ће лагати и који ће неистинито приказивати чињенице", истиче докторка Малетић.

Наглашава да је правда спора, али достижна и понавља да је највећи проблем што су судови преоптерећени.

"Велики број пацијената погрешно верује да су погрешно лечени"

На питање да ли потписивање папира пре операције значи да пацијент лекара у потпуности лишава било какве одговорности за ток операције, докторка Малетић истиче да није тако.

"Када пацијент потпише да је упозорен на ризике предложене медицинске мере, он прихвата ризике који су му предочени, али само под условом да је лекар заиста поступао онако како је требало, да је поступао по правилима медицинске струке", објашњава докторка Малетић.

Саветује сваком пацијенту да се пре него што оде код адвоката и затражи да поднесе тужбу обрати вештаку из специјалистичке области којој припада лекар који га је лечио, да однесе вештаку сву медицинску документацију насталу током лечења и да тек после обављеног вештачења размисли да ли ће поднети тужбу или не.

Докторка Малетић наглашава да велики број пацијената "погрешно верује да су погрешно лечени" зато што се не разуме у медицину.

"Онда се суде по десет или 12 година и на крају изгубе силни новац, силно време, и нерве и стрпљење и још увек су убеђени да су погрешно лечени, а у ствари нису", истиче Малетићева.

"Етичка обавеза сваког лекара је да умерено дозира информације"

Што се тиче права пацијента да тужи лекара или се жали уколико га није довољно јасно упозорио на могуће последице узимања терапије, докторка Малетић каже да лекар осим законских и правних обавеза има и етичке обавезе.

"Етичка обавеза сваког лекара је да умерено дозира информације које даје пацијенту, укључујући и информације о штетности неког лека. Нисам присталица дефанзивне медицине, да се по сваку цену да пацијенту свако обавештење на које има право", истиче докторка Малетић.

Наглашава да треба да раскрстимо са илузијом да постоји нешкодљив лек.

"Довољно је да прочитамо упутство за неки лек који је вековима у примени, типа аспирин, па да дефинитивно раскрстимо са том илузијом да постоји нешкодљив лек. Сваки је лек шкодљив, али је прихватљиво шкодљив уколико помаже", наглашава докторка Малетић.

Истиче да лекар не треба таксативно да набраја све могуће нуспојаве узимања неког лека јер је то застрашивање пацијента и одвраћање од предложене медицинске мере која му је неопходна.